O Sofia Movens pričama


Videla sam pre neki dan visibabe, ne znam kako se zovu ti prvi nadzemni milimetri kroz koje lukovica postaje stabljika, pretpostavljam izdanci. Dakle, videla sam izdanke, tek naznake visibaba. Vazduh je mirisao na proleće, neobično rano ove godine. A proleće me uvek seti na Obojeni program i neke druge, filozofske, bendove. A onda je pao snijeg.

Odštampala sam pre neko veče sve Sofia Movens tekstove. Ima to veze i sa prethodnim tekstom, ali i sa prethodnom godinom. Vreme je za neke izmene. Pet stotina strana. Možda i koja više. Hej, pišem ovde od 2014. To isto veče/noć pregledala sam sve tekstove, dogodilo se sortiranje. Sve ove godine „skimovanja“ su konačno su se isplatile, a saldo je: dve stotine pedeset strana transfera blama i onog bljak osećaja u stomaku, na jednoj, četiri banatska teksta, jedan o babi, jedan o majčinstvu, jedan o migrantima, na drugoj, i dve stotine pedeset strana materijala za nešto, na trećoj gomili.

Ne znam da li i vi tako, ali ja obično odugovlačim kad hoću nešto bitno i značajno da kažem. Ne zato što mi je frka, nego zato što to što je bitno i značajno jako teško pretočiti u reči. Barem meni.

Dakle. Sofia Movens priča počela je davne 2014., koja se sa jedne strane čini kao da je tu, iza ćoška, a sa druge kao da je udaljena 2014 svetlostnih godina. Sofia Movens priča se i završava, na koncu ovog teksta.

There, I said it.

Ne znam zašto, Verice, al’ ti si mi u glavi, verovatno zato što mi jako treba jedan zagrljaj posle ovog što sam napisala. Dve stotine pedeset strana transfera blama na stranu, ovaj blog je jedna od najboljih stvari koje su (mi) se desile. Više od stotinu iskrenih, otvorenih/TMI tekstova, sve radionice, sva predavanja, svi ljudi koje sam zahvaljujući ovom blogu upoznala. Svi vi koji ste mi u prolazu vikali: „Čitam te.“ Svi vi od čije sam osude strepela. Svi mi.

Hvala vam.

Znate da mi je ovaj blog pre svega služio kao autoterapija, a nekima od vas i kao čitalačka terapija. U tom smislu imam neizmerno poštovanje prema svemu što sam ikada napisala. Ipak, kada nešto radiš čistog srca i dovoljno dugo, uz sve nesigurnosti i nespretnosti koje čisto srce prate, dogodi se preobražaj, da ne kažem metamorfoza. Kafku i hemipterologiju na stranu, ove moje promene nisu baš tako ekstremne, ali su primetne.

Bez želje da zvučim sad ko neki patetični egomanijak, i isključivo sa namerom da vas uvažim, hoću da kažem da znam da vam ovaj blog znači. Izvesno je da više neću pisati ovde, a i da će sam blog pretrpeti određene izmene, trudiću se, barem neko vreme, da tekstove (jer ih čitate) ne diram. O nekim narednim i eventualnim izmenama pisaću vam na Sofia Movens stranici na Fejsu.

Sofia Movens

p.s. ako ste mislili da ću da zaboravim da metem najbolju od svih pesama, prevarili ste se. Ajde, šta ste se umusili, svaki kraj je ujedno i početak, i tako u krug.

BONUS track:

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.