O prirodi, društvu, duhu i sreći

Posmatrajući prirodu, naučih svašta o sebi.  Čudna mi je ta nametnuta podela na duh i telo, ali je i sama živim vrlo konkretno. Još čudnija su mi razdvajanja čoveka od prirode. Najčudnije mi je mišljenje da čovek može nauditi prirodi. U tom stavu vidim najveću opasnost i ljudsku oholost – pomisao da je čovek dovoljno velik da može uništiti nešto što 4 milijarde godine samoodrživo odoleva zubu vremena. Čovek može samo nauditi sebi, i sebe istrebiti. Priroda će nastaviti da raste i buja, kao što to i čini preko napuštenih ljudskih tvorevina.

Čovek otuđen od prirode može mnogo, ali ne zadugo. Na mikroplanu, kada se ponašamo u neskladu sa prirodom, telo nam vrlo brzo pošalje signal – umor, anksioznost, oslabljen imunitet. Kod onih baš očvrslih u nameri da idu uz dlaku, signali postaju sve učestaliji, sve prisutniji, dok nam to izmenjeno stanje ne postane druga priroda, odnosno hronična bolest.

DSC_0227-2

Boravak u prirodi je prirodna potreba čoveka

Srećan čovek je zdrav, a zdrav čovek je onaj koji je usklađen sa prirodom. U danima kada sam baš bila tvrdoglava, i pre nego što sam završila na operacionom stolu i kod čika psihijatra (bila je žena, doduše), živela sam sve samo ne jedan prirodan život. Danas, vrlo brzo prepoznam prve signale i menjam ponašanje. Preventivno odlazim u prirodu svaki dan.

U početku vraćanja u svoje prirodno stanje, bila sam toliko anksiozna da mi izlazak na ulicu nije delovao kao mudra odluka. Srećom, pukom srećom, živim u kući sa velikim dvorištem. Prvi povratak u prirodu bio je povratak u baštu. Scene koje ti promene život valjda se zauvek urežu u sećanje, kao meni ona kad sam mrvila zemlju prstima, okopavala i rezala žalfiju i matičnjak, pokušavajući od mame da sakrijem da sam anksiozna.

Nije ni to vraćanje u prirodu baš išlo glatko, ali posle nekog vremena prisetila sam se svih svojih planinarenja, putovanja u nedođije, spavanja po kasarnama i planinarskim domovima, preživljavanja u prirodi, pecanja, branja, dranja i kupanja. Neću vas slagati ako vam kažem da sam odrastala u prirodi. Uz domaće životinje kod rodbine, kumova, prijatelja, u ritovima i pored reka, jezera i kanala. Ispred zgrade, u žbunju, pod snegom, pod lišćem, mokra od letnje kiše i sva blatnjava.

Kad sam „odrasla“, mislila sam da su zvuci prirode sa kompa, MP3 plejera, telefona isto što i šum crvčaka koji me trenutno zabavlja. Svež vazduh zamenila sam duvanskim dimom, izvorsku vodu pivom i vinom, spavanje insomnijom, hranu smećem, te radost depresijom. Jedini dodir sa prirodom bili su komarci, koji me evo i sad grickaju, neuništiva gamad nijedna….

 

Priroda uvek pulsira, društvo nas inhibira

Najprirodnije stanje svakog živog i neživog bića je promena. Kretanje, rekli bi neki filozofi. Ja bih rekla puls. Od kvantnog nivoa do kretanja među zvezdama – kosmos pulsira. Baš kao i čovek. Kad smo već kod te teme, smešno mi je i pitanje da li postoji život još negde u kosmosu – pa sam kosmos je živ! Kreće se, pulsira, raste.

Da nema društva, ljudi bi se ubijali na svakom koraku. Sto posto. Ovako, kolko tolko smo pristojni i uglavnom na broju. Samo, društvo nas više održava u životu nego što nam omogućava da živimo.

Prirodna je potreba čoveka da se otuđi od društva i zađe u šumu, zna čovek odakle je potekao. Retki su ljudi danas koji zadovoljavaju jednu od najosnovnijih potreba – tu za prirodom. Kao što mi nikada neće biti jasno kako je pasterizovano, razmašćeno izbeljeno mleko u plastičnoj ambalaži organsko, tako mi neće biti jasno zašto se savremeni čovek toliko slabo kreće.

Gledam svog sina od dve godine. On miruje jedino dok spava, čim se probudi, počinje da se kreće i ne staje. A mi, pošto smo toliko srasli sa svojim telefonima, poturimo i njemu jedno sokoćalo da odgleda koji crtani, ne bismo li odremali još malo, ili jednostavno buljili u društvene mreže koje smo sami ispleli.

sofia-movens-odmara

Odmor odmara telo, kretanje odmara dušu

Kretanje. Pored reke, kroz park, preko livade. To je lek za sve. Za anksioznost, depresiju, dijabetes, srčane tegobe. Kretanje. I priroda. Što se čovek manje kreće, to mu duh više luta. Nije to nužno loša stvar, posebno ako je duh zdrav. Kod savremenih ljudi koji se slabo kreću, duh obično zaluta na mračniju stranu natprirode.

Kad telo počne da se kreće, duh pronađe svoje mesto i umiri se. Posle bašte, još jedna stvar na „b“ me je iščupala iz bolesti duha – bicikl. Moj double-suspension-produžena-rama, brdski bicikl koji sam satima znala da vozim kao manijak kroz Zrendžu. Adrenalin se morao trošiti, sve te godine mirovanja su se morale kompenzovati, a duh, duh nije  imao izbora, no da se izleči. I danas vozim bicikl. Ovaj put imam jedan retro, na čijem ramu piše „What you think, you become.“ Umesto produžene rame ima prošireni korman, pa kad se privatim istog osećam se kao da glavni baja u kraju. Ne trošim akumulirani bes i adrenalin vozeći ga, više akumuliram radost i upijam vetar i sunce.

 

Srećan je onaj čovek koji uskladi prirodno i društveno

Ima ljudi kojima društvo toliko dozlogrdi da napuste sve i uteknu u šumu. Ima i onih koji nisu nikada videli drvo sa kojeg se mogu ubrati šljive, niti su vozili bicikl. Ima ih, daleko više nego što mislite. Znate već da ja uopšte nisam u iseljeničkom fazonu, ali u raznim fazama života htela sam da se izmestim – u manastir, i u prirodu.

Srećom, pronašla sam taj svoj neki mir. I pomirila sve aspekte koje kao ljudsko biće nosim u sebi. Svoja iskustva, znanja i uvide delim sa drugima, ovih dana daleko intenzivnije nego ikada pre.

Mislim da duh zaista najdublji mir oseća u manastirima (ili kakvim drugim duhovnim sabirnim centrima, zavisno od društava), kao što telo najveću snagu oseća u prirodi. Ali nama, koji smo željni toga da duh i telo pomirimo, uskladimo i obnovimo, ne odgovara nijedna krajnost, već sredina – balans između onoga što jesmo i nismo, onoga gde smo i onoga gde možemo biti.

A ja, ja sam ovih dana na relaciji između ofisa i bašte, radim punom parom, vedrim duhom, pomalo željna prirode.

 

Sofia Movens Radna Grupa

Negde na granici između prirode i mudrosti, pod okriljem društvene mreže Fejsbuk, okupila se ekipa od dvestotinak ljudi, spremna da ode korak dalje i poradi na sebi. Ova grupa raste svaki dan, uslovi za članstvo su vrlo prosti – da te Sofia Movens teme zanimaju i da zaista voliš da radiš na sebi. Grupa je zatvorenog tipa, ali celim srcem otvorena za nove članove.

Ovih dana sam tamo prisutna 120%, a ako me nema, to samo znači da kreiram nešto novo, korisno i jedva-čekam-da-vam-kažem-šta-zanimljivo. U jednom od tih napada prirode na svoj duh, osmislila sam i Baštovanski priručnik za kreiranje srećnijeg života, koji možete preuzeti u grupi (klikni na ovu veću sliku i tehnologija će te teleportovati tamo). Uz njega idu i četiri video zapisa, nastala tokom lajv uključenja. U suštini, radeći i sedeći svih ovih godina u bašti, skontala sam da postoje neki prirodni principi, koji se mogu primeniti i na ovom metafizičkom nivou, pretočila ih u poruke i ovaj priručnik, simpatičnog i pomodarskog naziva. Šta ćeš, nisam ni ja imuna na društvene trendove. basta-prirucnik-1

 

Pozdravljam vas iz Sofia Movens studija, odoh da dorađujem to nešto novo što pravim za vas. Moja priroda je takva da bih vam sad najradije izbrbljala o čemu je reč, ali uzdržaću se dok projekat ne privedem kraju. No, ono što mogu da vam kažem jeste da nas u septembru očekuje Ritrit, više informacija ću objaviti sledeće nedelje, a za jesen pripremam barem dva ciklusa radionica, no i o tom – potom. U narednim danima tokom lajv uključenja, pričamo o Banatskom Lajfstajlu, životnoj svrsi i pojmu ikigai, te drugim zanimljivim prirodnim i društvenim temama.

Sonja

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.