Lekovito bilje i izobilje

Lekovito bilje i izobilje

Od materijalnih stvari, malo toga može da me ozari kao lekovito bilje. Možda četvorolisne deteline. Samo, i detelina je lekovita. Sigurna sam da je svaka biljka lekovita. Jedne leče telo, druge dušu, treće Zemlju. Jedne leče čoveka, druge životinje, a nekim biljkama se leče i druge biljke. Takođe, svaka biljka je i otrovna. Sve je to stvar mere. I vere.

Jednom sam se u životu posvađala oko koprive. Priznajem, glupa je to svađa bila, ali i dan danas tvrdim da je „korov“ termin koji je sam đavo smislio. Dobro, ajde, znam da nije đavo, ali čovek jeste. Čovek bez mere. I bez vere.

Da ne odem sad predaleko u etičke, religijske i teorije zavere, jer ovaj tekst i nije o tome. Stajem. Da uberem. Lekovito bilje.

lekovito-bilje-bukva

Za neke istine moraš prvo da sazriš

U jednom delu moje familije postoji jedna priča. Kratka sasvim, tek jedna, dve rečenice: „Did Miđo je bio neverovatan čovek. I stalno je pričao da je najtužniji čovek na svetu taj Car Mida.“ Ja didu nisam upoznala, prvo jer je meni pradeda, a drugo jer sam skoro u svim delovima svoje familije najmlađa.

Ta dvorečenična priča bi mi se u životu uvek javila kada bih naslutila da mi sledi kakav novčani dobitak. Kao najmlađa, a i zbog konstrukta sopstvene ličnosti, ja verujem u poruke onih koji nam prethode. Obazriva sam prema tim istinima, koje prvo proverim pa tek onda posvojim. Za neke istine moraš prvo da sazriš…

U prethodnoj priči sam vam napomenula da sam prošla kroz neki vrlo čudan period ovijeh dana. Ipak, uvidela sam i videla više no ikada. Sazrela i do mnogih istina doprla, pa tako i do ove o Caru Midi.

Moj detinji um je tu pouku shvatao vrlo naivno: „Ako imaš para, bićeš tužna.“ A ja ne volim da budem tužna. Uvek sam strepela kad mi „krene“ u životu. Postala sam specijalista za to da mi ne ide, posebno kad konačno krene da mi ide. 

Da se razumemo, ja u životu nisam bila ni gladna, ni žedna. Osim ponekad, kad se vraćam iz grada. I od svih svetskih problema natužnije mi je kad se setim da živimo u svetu u kojem deca umiru od gladi. Ne zato što u svetu nema dovoljno hrane, već zato što u životu nema dovoljno volje. Čoveka. Ja bih prva mogla da se odreknem, da pošaljem. Ali to ne činim, jer ne znam kako, kome i gde. Naravno, verovatno da me par klikova deli od te istine. Biće da nisam dovoljno zrela…

ruzmarin-maticnjak-majkina-dusica-malina.jpg

Zakon privlačenja vs. Car Mida

„Manifestovala“ sam u životu par stvari. Svesno, namerno. Znala sam da će biti onako kako sam zamislila. Ali svaki put kad sam bila na korak od toga da „manifestujem“ nešto zaista veliko, zastala bih. Posebno kada bih osetila da se dešava. Iz straha da ne budem ko Car Mida, brže bolje bih što svesno, što, ko fol, slučajno samu sebe saplela, sabotirala.

Odavno sam prerasla onu šećernu vodu iz Tajne, život uopšte ne funkcioniše (baš) tako. Ne manifestujemo mi ništa. Mi se samo usaglasimo sa željenim na svim nivoima. I onda nam bude dato. Na prvi pogled, to mi je zaista delovalo kao kakva đavolja rabota. Predivna. Pa posle ne znaš kako da se izvučeš, duša propala. A onda sam sazrela i tek nedavno, u sred celog kuršlusa, shvatila pouku o Caru Midi i pradedinu zabrinutost.

Nema tužnijeg čoveka od onog kojem je samo lova i zgrtanje iste u glavi.

Priča o Caru Midi nije priča o bogatom kralju, već o siromašnom čoveku, koji u koprivi vidi samo korov koji mu smeta u polju suncokreta. Da me neko ne shvati pogrešno, ne kudim ni poljoprivrednike, ni proizvođače pesticida. Pričam o onima koji će u sred polja sopstvenog izobilja em gledati u ono jedno jedino što ne valja, em prevideti da i to što tolko ne valja zapravo valja. I o onima koji se nikada neće zapitati da li je to što rade ispravno, već isplativo.

Pričam i o sebi

Odavno nosim (poludrago) kamenje po džepovima, i nemam nameru nit da ga prva, nit da ga uopšte bacam. Ne sudim. Više spominjem usput, kao sliku iz života. Kao što je, verovatno, i taj naš deda/pradeda pričao o Caru Midi.

Dete u meni je do skoro mislilo: „Ako imaš pare, bićeš tužna.“ Danas, ja žena od trideset i nešto leta objasnila sam tom detetu da je divna i hrabra što je o toliko teškim stvarima od najranijeg detinjstva mislila. I rekoh joj: „Nećeš biti tužna ako imaš pare. Bićeš tužna ako su pare sve što želiš u životu. Zapravo, bićeš tad najtužnija devojčica na svetu.

Neverovatno je koliko neke „istine“ još uvek u nama čuvaju mala deca. Dečji um, posebno u tom najranijem dobu je preopterećem upijanjem informacija toliko da nema vremena da ih obradi. Onda ih skladišti u toj nekoj polurazumljenoj formi. Nije to problem, to je prirodno, korisno i divno. Problem nastaje onda kada poodrastemo, a ta uverenja više nikada ne proverimo, već uzmemo zdravo za gotovo. I gotovo. Stižu nas na svakom koraku. I manifestuju se brzo i lako, posebno kada to ne želimo.

Pare ko pare. Zamenile jare, perle i perje. Razmenjujemo papir i vrlo retko razmislimo o stvarima kao fenomenima. Mislim, to još samo mi ovde još uvek razmenjujemo papir. Dobar neki papir, lepo se pere.

Neka blaga su nemerljiva

Od materijalnih stvari, najvećim bogatsvom smatram ovaj mali vrt lekovitog bilja usred bašte. I sad kad razmislim, nisam sigurna da sam išta od tog bilja kupila parama. Ako i jesam, cifra je bila dvocifrena. U dinarima. Nalazila sam ih usput, na planinarenju i na putovanjima. Kao onda onu aloju, na stepeništu do plaže, odbačeni višak iz stepenaste bašte. Evo je, razmnožena po saksijama u dvorištu, drema. Paprat sam donela s Tare. Pasifloru tetka Mira donela iz Grčke. Koprivu mi donela Tijana. Nemam pojma odakle mi žalfija. Majčina dušica je isto s neke planinčuge, a jedan bokor sam našla pored starog puta do Tise. Mnogo bilja sam i razdelila. Stvarno, taj korov kad krene da raste, ne zna da stane.

Lekovito bilje i izobilje

 

Ima tih nekih dana kad upadneš u trip da moraš da zaradiš velike pare. Onda brže bolje iz tog tripa ispadneš. Iskreno, da se snađem u ovom svetu slabo da umem. Ali razumem. Konačno razumem. To je već nešto. Ne možeš služiti bogu i mamonu, jednom od ta dva se moraš dati ceo. Nije važno da li pripadate nekoj verskoj skupini, zato je malo slovo. Ako ćeš da služiš bogu, odnosno toj nekoj svojoj svrsi koju skontaš, moraš da se odrekneš onog drugog – brige o tome šta ćeš piti, jesti i kako ćeš uostalom sve to. Moraš jedino da se daš sto posto ceo, i kad si čio i kad si neveseo. Pa kako bude. Što bi rekao Gary Vee – hustle! Ali, hustle ima smisla samo za ljude koji stvari rade iz i zarad srca. Sve ostalo je mamonu služba. Za mene lično vrlo nevesela.

I tako kad već ne umem da se snađem u ovom svetu, nema mi druge nego da uradim sve što je do mene, ne bih li stvorila neki bolji od ovoga.  I ja ko onaj s velikim B, ne umem drugačije, nego rečju.

Kad se daš ceo, tvoje malo postane celo

Svet su retko menjali ljudi punog stomaka. Ja kad sam sita, ja sam pospana. Al ne valja ni kad si gladan. Zato i jedem tek toliko da zavaram glad, a ostanem praznog stomaka. U životu sam se par puta dala cela, onako 100%, znanjem, dušom, verom, dèlom.

dark-mood-photography-herbs-sofia-movens

 

Interesantno, baš tad i samo tad sam manifestovala ono što sam htela. Ono kad sam htela da prevarim sebe, na 50% i uprkos tome što umem bolje i znam da ne treba tako, ispala bih iz „vagona“ brže nego što sam u isti sela.

Lekovito bilje i izobilje

Lekovito bilje jeste izobilje. I ono je iz beskrajnog izvora večnog obilja. Kao i vazduh, voda, kosmos. Kad kajsija rodi, ne zna im se broj. Kad rodi slabo, kao ove godine, onda uvatiš pa brojiš. Svega pet. Otpalih. A onda budeš obestan pa i tih pet ne pojedeš, nego pustiš da istrule na baštenskom stolu. Umesto da ih skromno i zahvalno pojedeš. Ili još bolje – razdeliš! Neko ni prošle godine nije jeo kajsije, iako su rodile, izobiljno.

darko-mood-photography-herbs-and-spices-sofia-movens

Vidi, svako više voli da ima, nego da nema. Ali pre nego što sav slomljen i ražalošćen pogledaš u svoj pun/prazan novčanik, idi do bašte. Ako nemaš baštu idi do šume. Idi, i prebroj izobilje. I lekovito bilje. I ne vraćaj se dok ne ukapiraš sve.

Sonja.
cela.
vesela.

Fotografije: Sonja Antonić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s