Komunikacija sa ljudima

Komunikacija sa ljudima i kako je preživeti

Lakše mi je, katkad, zboriti sa zmijama i drugim življem flore i faune, nego sa ljudima. Svidelo se nama to, ili ne, komunikacija je jedan od načina na koje mi jesmo. Živimo i postojimo komunicirajući jedni sa drugima, manje i više uspešno, verbalno, neverbalno, intuitivno, asertivno, a možda i ne.

Reč „komunikacija“ vezujemo za razmenu reči, najčešće, ali u osnovi te reči – krije se jedna latiska – communicationem. Ova imenica je izvedena iz glagola communicare.

Izvorno, ove reči imaju jedno posve drugačije značenje i ovaj tekst je poziv da se u svakodnevnoj komunikaciji vratimo baš takvom smislu tih reči. Da vas više ne bih držala u neizvesnosti, komunicirati znači: deliti, uključiti, postati deo nečega, učiniti nešto poznatim, i slično, ali i učiniti poznatim, društvenim.

 

INTUITIVNA KOMUNIKACIJA

Iako se na prvi pogled može učiniti da je neverbalna komunikacija primarna i prvotna, meni deluje izvesnije da mi zapravo komuniciramo intuitivno pre svega. Ovaj zaključak zasnovala sam (potpuno nenaučno) na životnom iskustvu komunikacije sa novim živim bićem – svojim sinom. U prvim danima ne samo da on nije umeo da mi kaže, niti pokaže, šta želi, već ni ja nisam razumela.

Nekako smo, ipak, komunicirali. Kod neljudskih bića, ovakva komunikacija je još jednostavnija  – instinktivna je. U nas ljudi, instiktivno razumevanje sveta je oslabljeno. Oslabljena je i intuicija, proglašena je za ezoterično, nepostojeće, šesto čulo. Ipak, kad ne umemo drugačije – komuniciramo intuitivno. Nepogrešivo.

 

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

Neverbalna komunikacija jeste drugi nivo našeg odnosa prema ostatku sveta. Ljudsko biće koje je tek stiglo na svet ne ume, a verovatno ni ne želi da kaže: „Uzmi me/toplo mije/gladno sam/skloni se“, već nam daje tek naznake nezadovoljstva ili zadovoljstva – položajem tela, plačem.

Neverbalna komunikacija je više odraz našeg nesvesnog, nego što je svesno kontrolisana. Komuniciramo položajem tela, pogledom, pokretima. Komuniciramo očima, prstima. Dodirujemo se, ne dodirujemo se, držimo distancu, grlimo se. Sve su to načini na koje nekome nešto stavljamo do znanja. Zahvaljujući huggovcima, grlimo se mnogo više no pre.

Koliko god se trudili da prikrijemo osećajanja, prijatna i neprijatna, ona se izlivaju iz nas kroz naše telo, u svet. Znate već, dodirujemo lice kada lažemo, sklupčamo se kada smo tužni. Džiberi u čekaonici se šire, stidljivci se skrivaju sami u sebe. Okrećemo se ka onima koji nam se dopadaju, prekrstimo ruke kada smo nezainteresovani.

 

 

VERBALNA KOMUNIKACIJA

Kad sam neraspoložena, komunikacija mi se svede na par nepristojnih glagola. Kada sam raspoložena, uglavnom ćutim. Eto, tako izgleda moja verbalna komunikacija. Šalim se, naravno.

Zapravo, poslednjih godina vrlo zdravo komuniciram, priznajem da iza toga stoje godina rada na ovom temi. Jedna od najkorisnijih obuka kroz koje sam u životu prošla, jeste trening asertivne komunikacije. Kao i sve druge obuke, ni jedna takva nije poput čarobnog štapića – prođeš kroz edukaciju i, puf, asertivan si. Asertivnost se prvo uči, a onda se vežba. Samopouzdanje takođe.

 

 

ASERTIVNA KOMUNIKACIJA

 

Molim vas da imate u vidu da ja ovde izražavam svoje lično mišljenje. Nisam trener asertivnosti, mada mi se sve više sviđa ideja da jednog dana postanem.

Da vam dočaram kako su izgledale situacije u kojima ja nisam umela da iskažem sebe: stojim u redu, gospođa se progura ispred mene. Ja ćutim i prebrojavam gorespomenute glagole. Ili: stojim u redu, gospođa se progura ispred mene, srce počinje ubrzano da kuca, znojim se i kažem joj nešto tipa – gospođo, ja sam bila pre vas. Ona me iskulira, a mene pukne adrenalin, doživim panični napad, pomislim kako je ceo svet protiv mene i izađem napolje.

Danas, mada mi se sve ređe takve situacije dešavaju, reagujem na dva načina. U prvom slučaju registrujem da me je gospođa pretekla, ali ne shvatam to lično, i ne reagujem – ni spolja, ni iznutra. Možda žuri, možda se zbunila, možda zaista jeste bezobrazna, ali kakve to veze ima sa mnom. U drugom slučaju joj stavim do znanja da sam bila ispred nje, ali bez da se potresem. Postavim se pedagoški, tj andragoški, jer je gospođa starija.

Asertivnost i samopouzdanje idu ruku pod ruku. Velika lekcija kojoj me je život podučio jeste i to da biti samopouzdan znači pouzdati se u sebe. Neodgovorne osobe nisu samopouzdane. Samopouzdane osobe mogu sebi da dopuste i da probiju neke rokove, da prekrše neka pravila. Promislite malo o tome.

Kada želiš da saopštiš nekome drugom da je pogrešio, zastani. Razmisli prvo o sopstvenoj ispravnosti. Pre nego što nekome prigovoriš da te tretira kao „krpu“, zapitaj se kako se ophodiš prema samom sebi.

 

PREŽIVLJAVANJE KOMUNIKACIJE

Imala sam, kao i svi, mnogo posla u životu sa čudnim ljudima. Lepili su se za mene, kao muve na one trake što od marta do novembra vise po dvorištima i letnjim kujnama. Lepili su se sve dok se ja nisam zapitala otkud sav taj lepak po meni. Kad sam raspravila šta sam imala sa sobom, ti čudni odnosi su se promenili. Neki ljudi nisu, ali kakve to veze ima sa mnom?

Kukala sam i ja kako sa nekim ljudima ne može normalno da se razgovara. Al’ da vam kažem nešto, za zdravu komunikaciju dovoljna je jedna emocionalno osvešćena osoba. Kad si ti sa sobom u dobrim odnosima, čistog uma, koliko se može biti, sve i da pred tobom stoji neki monstrum od čoveka, umećeš da komuniciraš, ili da odeš kad shvatiš da komunikacija nije moguća.

Taj pristanak da iznova i iznova učestvuješ u razgovorima u kojima se umanjuje tvoja vrednost je tvoja odluka. Samo, nekad nam je zaista potrebna pomoć stručnjaka da bi se ti neki unutrašnji konflikti na nesvesnim nivoima razrešili. To što odeš kod psihologa znači da si normalna i zdrava osoba, a ne suprotno.

Tehnologija je promenila načine komunikacije, ali je suština ista. Možda komuniciramo krnjim jezikom, emoji-ima, GIF-ovima i voice clip-ovima. Ipak, kad nešto važno treba da se saopšti, tražimo se pogledima.

 

Na kraju, ono najvažnije se ne saopštava. Nekako znaš, govori ti intuicija. I tek se tu i tamo izliva. Kroz pokret, kroz pogled, ljudska suština izbija.

 

Pozdravljamo vas ja i ova starija gospođa ispred mene
Sonja

 

Photo by Wynand van Poortvliet on Unsplash

 

 

 

 

Advertisements

One thought on “Komunikacija sa ljudima i kako je preživeti

  1. Jelena kaže:

    Pa šta reći, jako me je ušuškao ovaj tekst :).
    Nekad neke stvari treba pročitati „crno na belom“ da bi se stiglo do „Pa da!“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s