I jare i pare – dobro plaćen posao koji se voli

U jednoj od mnogobrojnih prepiski sa svojom imenjakinjom, Sonjom, dođoh do zaključka da se i sama čvrsto držim uverenja da u životu ne možeš da dobiješ baš sve, a posebno ne i jare pare.

Moje životno iskustvo i životno iskustvo ljudi koje poznajem uglavnom mi potvrđuje ovo uverenje. Razumljivo je to, onaj dosadni zakon privlačenja radi i kad nama odgovora, ali i drugim danima i usklađen je sa našim uverenjima, bilo da su ‘vakva il’ nakva’. A ovo moje uverenje da ne može baš sve onako kako želiš je…baš nikakvo.

Da skratim priču, nekako uvek deluje da moramo da biramo između dosadnog posla, koji je odlično plaćen i nečega što baš volimo da radimo, al’ za minimalac. Tokom PMS-a nam se učini i da je najbolje rešenje ono da prebegnemo „preko“, ne radimo ništa i primamo socijalu.

Samo, nije svrha života ni u parama, a i nerad vremenom dosadi. Ne znam kako je kod vas, ali ja se tokom neradnih, prazničnih dana više umorim, nego što se odmorim i jedva čekam da ponovo počne posao. A u ovom mom delu Jugoistočne Evrope neradni dani počnu oko katoličkog Božića i traju sve do juče. Mnogo je. Ipak, stigla sam bar da o svemu i svačemu razmislim tokom ove dve, tri, četiri nedelje i odlučih da sa vama podelim barem neke uvide.

Spolja gledano, verujem ja već godinama da možeš da živiš život koji je baš po tvojim merilima. Sigurna sam i da postoje ljudi koji sigurno vole svoj posao,  samo… nikako mi nije uspevalo da poverujem da i ja mogu da radim nešto što me ispunjava od „glave“ do „pete“, i da to ispunjenje ne prestane sa naznakom prvog izazova ili prepreke.

Za vas koji ne znate, ja sam neko ko je sticajem životnih okolnosti odlučio da se bavi ovim čime se danas bavim, a sve što sam želela, tj mislila da želim jeste bio neki običan, stalan posao, u struci. Umesto toga život mi je dao priliku da, pre svega, otkrijem šta je ono čime baš ja baš treba da se bavim, a odmah zatim i gomilu izazova koje sam morala da prevaziđem da bih mogla da se bavim svim tim stvarima.

Danas, ja sa lakoćom i radošću pomažem drugim ljudima da otkriju svoje mesto pod Suncem, da spoznaju svoje talente, pomažem im da poveruju da mogu i umeju, i pomažem im da stignu i do onoga kako.

 

Ikigai kao merilo uspeha

 

Odgvorno vam tvrdim da SVAKO može da se bavi baš onim što mnogo voli i da za to bude sjajno plaćen. Samo, za sve je potrebno vreme i trud. Priznajem, neophodna je i mrva talenta. Ono što prepoznajem kao ključnu prekretnicu u sopstvenom životu svakako jeste to što sam naišla na pojam ikigai. Ako uspete da u jedno spojite nešto što volite da radite, što jako dobro radite, a što je potrebno drugim ljudima i spremni su za to da izdvoje novac – vi ste pronašli svoje mesto pod Suncem.

Ikigai-Basta

Nadam se da će i Sonja Stojčevski jednog dana staviti na papir svoju ikigai priču i detaljno nam objasniti kako je od stručnjaka za avanturističko-sportski turizam, preko izleta u službovanje na super-jahtama postala neko ko svoje i tuđe ideje sa lakoćom pretače u crteže i paterne po kojima je danas prepoznatljiva.

Od tog momenta ono kako počinje samo da vam se nameće i otvara. Dolaze ljudi sa rešenjima, dolaze vam odgovori i pre nego što ste postavili pitanje. Primećujete sitnice koje odjednom postaju značajne. U flowu ste, plivate lako i zadovoljni ste.

Onog momenta kada sam ja lično dozvolila sebi da pomislim da imam pravo da radim nešto što mnogo volim, za šta čvrsto verujem da donosi dobro drugim ljudima i da za to budem adekvatno plaćena, moj život se promenio. Moj posao me više ne iscrpljuje, već me ispunjava, a potvrda o tome da radim pravu stvar stiže i od drugih ljudi, posebno klijenata.

 

Novac nije merilo sreće, niti uspeha

 

Često mislimo da su nam za sreću potrebni milioni. Kada svojim klijentima zadam zadatak da zapišu listu svojih pedeset želja, obično zastanu oko trideset pete. Ne uspeju da smisle ostalih petnaest, iako im izričito napomenem da zaborave na sva ograničenja. Posebno na novčana.

Evo, eksperimenta radi, nakon što pročitate ovaj tekst do kraja, uzmite list papira i zapišite svojih 50 želja (barem 45 moraju da se odnose na Vas lično). I napišite mi u komentaru ispod teksta koliko ste uspeli da ih zapišete. Verovali, ili ne, naši prohtevi uopšte nisu beskrajni i nebrojivi. Što ih više i bolje osvestimo, to su nam i ostvariviji.

Ne znam za vas, ali meni se dosta puta u životu desilo da mnogooo radim (ponekad i nešto što ne volim) da bih postigla nešto. Kada konačno to i postignem, shvatim da me to postignuće uopšte ne ispunjava onoliko koliko sam očekivala i… onda usledi veliko razočaranje. Samo, život može da bude i čarolija, a čuda su zaista moguća.

Tako sam i nabasala na pojam ikigai. Novcem se ne meri ni sreća, ni uspeh. Novac je sredstvo plaćanja, konvencija kojom obezbeđujemo usluge i dobra. Do sreće se stiže – srećom! Svesnom namerom, odlukom, željom da budemo srećni. Ne onda kada budemo imali to i to, ne tek nakon što postignemo nešto veliko, nego ovde i sada, baš takvi kakvi jesmo. 

 

I jare i pare

 

Dugo sam verovala da mi je od novca bitnija ta neka ispunjenost i sreća, a onda bi stigli računi. Odrastao čovek je svestan da su mu potrebna i neka materijalna dobra – sklonište (najbolje je suvo i toplo, mada okej su i bazen i klima), zatim hrana, garderoba, i tome slično. U suštini i danas se do ovih dobara može stići i drugačije i sigurna sam da bi svet bio moguć i bez novca, ali ne mogu odmah i sad da promenim ceo svet. Sebe – mogu!

Jare-&-Pare

I u svakom trenutku sam se trudila, i i dalje se trudim, da poboljšam sebe, svoj život, druge ljude (kada to sami zatraže od mene) i konačno svet. I to baš tim redosledom.

Postoje ti neki paterni, i nisu ni blizu lepi kao Sonjini. Stičemo ih vaspitanjem, obrazovanjem, u saživotu sa drugima. Pratimo ih, mislimo da to tako mora i treba. A onda se jednog dana okrenemo i pogledamo kako je sve što smo sagradili kula od tuđih karata, velika možda, ali nas ne ispunjava.

Ako želiš i imaš hrabrosti da veruješ i pre nego što se dokazi pojave, čuda su moguća! Dogodi se naizgled nemoguće, čak i to da radiš baš ono što voliš. A onda to što radiš i voliš počne da donosi radost drugima. Kad uložiš celog sebe, i još malo više, u taj neki nemogući san, i pritom izbaciš novac iz jednačine, Univerzum počne da te obasipa prilikama, ponudama i parama. Čuda su moguća, samo su malo blesava, ne interesuje ih naš plan, već samo iskren i dušom spoznat životni san.

Sonja & Sonja

 

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s