Odazivaš li se na poziv (koji se ne odbija)?

Nisam ja ‘tela da budem filozof. Ja sam htela da budem diplomata, šta god to značilo. Kako sam roknula na tom nesretnom prijemnom za stručnjake međunarodnih odnosa, a na budžetu je bilo mesta samo na filozofiji, i to u onom drugom gradu, u kojem nikako nisam htela da studiram, tako se i moj plan okrenuo naglavačke bez mnogo moje volje. Nije da ja nisam ‘tela da budem filozof, nego nisam htela baš to da studiram, prosto ne studira se ono što se voli. Na četvrtoj godini faksa, na predmetu Ontologija, neću sad da imenujem profu jer ga nisam pitala za dozvolu, čula sam prvi put za Poziv, Beruf. Mislim, čula sam ja za Beruf, m. i tokom prethodnih 12 godina, koliko sam do tad učila nemački, ali tad sam prvi put čula za poziv u tom kontekstu.

I ovih dana mi se intenzivno pojavljuje poziv u raznim terminološkim formama, kao Beruf i kao Calling, i kao glas iznutra, neprevodiv i nepredvidiv. Ćuti, a zove me.

Slažem se sa Oprom (mislila sam da ovako nešto u životu neću napisati, ali Opra je zapravo skroz OK) da je svako od nas ovde došao da ispuni taj neki zadatak,  i duh se ne smiruje dok ga ne ispuni. Ja još uvek ne znam šta će tačno biti moj doprinos svetu, i ne radi se o tome da uradiš nešto epohalno, već ono za šta si pozvan. Mada, kao da konačno naslućujem di ću i šta ću…

Nečija svrha je da razvije najbolju pitu krompirušu na svetu i nije ta svrha ništa manja od svrhe onog koji je jede i izmišlja neki novi patent. Ne treba umanjivati značaj ničega, pa čak ni jabuke koja padne na glavu, ili vode koja se iz kade prelije nakon što zapreminsko telo u istu legne. Jebiga, ne znaš, ne znaš za šta ćeš i a još manje kad biti pozvan, možda u poslednji čas promeniš svet. Ne znaš to.

Ali tvoj poziv strpljivo čeka, zove te i kad hoćeš i kad nećeš. Nekad je linija prava, ponekad naizgled skrećeš. I ne trebaš ti da brineš da li će poziva biti i u čemu je tvoja svrha, ti samo treba da budeš tu, prisutan i tih, fokusiran i pažljiv i da pitaš samo jedno: „šta mi je sledeći korak?“. A to nešto, nebrojivo veće od tebe, zna ti svaku vlat kose na glavi i svaku vlat travi. Ne moraš gledati ni u pasulj, niti bacati kosti, znaš dobro u dnu stomaka šta ti je činiti i kud ti je ići. Slušaj tišinu, čućeš poziv.

A kad poziv čuješ, ostavi sve i prepusti se sili koja te vodi i voli.

Sonja,
U Banatu rođena, pozvana

Ph. canva.com

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s