Nekad se naspavan probudiš, a nekad probuđen ostvariš san

Kada je Ivana (vama poznatija kao Mali Iv) krajem avgusta šerovala jednu predivnu fotku raznih cvetnih bića, na svom Fejsbuk profilu, zatekla me je pomalo nespremnu za toliku količinu nepromašivog sinhroniciteta. Jer, samo nekoliko minuta ranije mislila sam o tome kako se bliži rođendan moje babe Rozalije, pa se setih da je pre trideset godina (sad je već tome četrdeset) valjda iz Nemačke donela neke dve plastične cvetne kreature, ni nalik na ove današnje. Uglavnom, mnogo je volela ta dva cveta, pa smo ih pre desetak godina preselili i u njenu večnu kuću. Međutim, i za plastiku su ovi banatski uslovi života surovi, pa to nazovi cveće nije preguralo bogznakoliko banatskih zima i tropskih vrućina. I dok sam ja prebirala po glavi kako li se zove to izobilje latica, Ivana je već kačila fotku. Bila je dovoljno ljubazna da mi odgovori, ali i da me uputi na one koji stoje iza tog prirodnog cvetnog aranžmana… I zamalo da sam joj ispod te fotografije ostavila neku priču sličnu ovoj, ali ipak odustadoh, kao da sam znala da će priča dobiti nastavak….

procvat_verovanje

Kada me je tim iz Procvata pitao za adresu, jedva sam se suzdržala da i njima ne napišem neki pozamašan odgovor i objasnim ta neka sitna poklapanja (kao da bih uopšte uspela), koja verovatno u objektivnom svetu i drugim ljudima ne znače mnogo, ali za nas sanjare mogu biti presudna…

Jer, ja nisam stigla da odnesem cveće tog nekog 2. septembra. Nisam. Nisam ni 19., iako se i dan danas sećam njenog poslednjeg izdaha.

Kada je kutija stigla, znala sam da me unutra čeka nešto, i znala sam da Procvatovci „believe in sharing“, ali, tek kada sam ugledala zadatak, setila sam se da sam nekome ostala dužna jedan buket cveća…

procvat_zadatak

I nekako je u poslednje vreme u mom životu sve u znaku mojih baba, i drago mi je da je tako. A jedna Lisa me je nedavno ganula pričom o svojoj babi, i iako za tu priču ovde nema mesta, ima makar za poentu te priče: znaš, ne hodaš ti u tim nekim cipelama, tim nekim baršunastim tepisima i pločnicima malih i velikih gradova i sela. Ne, to po čemu ti hodaš su ramena tvojih predaka, koji su pre tebe utabali put i podigli te iz sebe i iznad sebe, i možda žrtvovali neke svoje snove, da bi ti mogla, ili mogao, mirno da sanjaš. Ne samo da bi bilo divno da ostvariš svoje snove, nego i moraš, ako ne zbog sebe, onda zbog svih tih ljudi kojima možda i nije bila pružena šansa.

procvat_cveće (2)procvat_razglednicaprocvat_cveće

Ja ne znam šta su tvoji snovi i ne znam koji je tvoj zadatak u ovom svetu. Hej, ja nisam sigurna ni koji je moj, ali znam da jedna Radmila, jedna Marija i jedan Branko rade jednu fantastičnu stvar. Da, organizuju oni i radionice, na kojima možeš da naučiš kako da raznolikom cvetno-biljnom skupinom ulepšaš neku svoju priču, kojojm verovatno možeš i mnogo više da kažeš nego što sam ja ovde nažvrljala, ali nije u tome poenta. Fantastična stvar je to što oni žive ono u šta veruju, što imaju petlju i što s radošću dele ono što stvaraju.

I možda bih trebala i ja na te radionice, bar da naučim da malo bolje formiram buket, ali i nije reč o formi, već o suštini, a suština je da je ovaj svet ipak jedno sjajno mesto i da je danas pravo vreme da se probudiš i ostvariš svoj san.

procvat_buket

Poštari, srećom, ne nose ništa na onaj svet, ali danas (subota) smo moja mama i ja stigle da odemo barem do tog mesta na ovom svetu, gde raste najveći ruzmarin kojem ni suša ni zima ne mogu mnogo, gde leže kosti, na kojima su nekada bili mišići, čijom snagom sam i ja othranjena.

Ja ne znam šta je tvoj dar, ali zaboga, ako ga imaš, podeli ga sa drugima! Da neki drugi ljudi nisu s tobom delili sve što imaju, ni tebe ne bi bilo, zašto se onda ti stiskaš?

Veruj i ti u deljenje pa razglasi priču o Procvat radionicama (poseti njihov sajt http://procvat.rs, ili neki od profila na društvenim mrežama), jer nikad ne znaš, možda neko baš tako pronađe put i ostvari san. 🙂

 

Sonja,
glavom u oblacima, čvrsto oslonjena na ramena svojih predaka

Advertisements

2 thoughts on “Nekad se naspavan probudiš, a nekad probuđen ostvariš san

  1. Katarina kaže:

    „Ne samo da bi bilo divno da ostvariš svoje snove, nego i moraš, ako ne zbog sebe, onda zbog svih tih ljudi kojima možda i nije bila pružena šansa…“ Uh kako si me ganula i pogodila sad, pravo u suštinu! Posetiću sajt jer obožavam cveće. Divan tekst u svakom slučaju, hvala ti na tome.. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s