Naravno da možeš!

Zdravo društvo! Kako ste? Ja sam konačno odmorila, malkice, i sad prebiram po glavi šta se sve to ostvarilo u okviru ovog Sofia Movens koncepta u proteklih nekoliko nedelja. Neke stvari mi još uvek deluju nestvarno, na primer Banatski Lajfstajl Ritrit. Začude se ponekad ljudi kad ja otvoreno prepričam neki svoj nesigurni i nesamopouzdani dijalog-monolog, jer nekome sa strane deluje kao da je Sofia Movens mehanizam uvek podmazano klizi.

Pre godinu dana (možda malo manje) priključila sam se jednom izazovu na Fejsbuk mreži, koji je priredila Andrea sa bloga Reči su moje igračke. Prvi zadatak tog izazova bio je da postavimo nekakav cilj ispred sebe, čije ostvarenje bismo želeli da vidimo nakon izazova. Moj cilj je bio da objavim video o minimalizmu. Drugi zadatak tog izazova bio je da izađemo izvan zone komfora. Da skratim jednu dugačku priču, sve što se u međuvremenu desilo (izazov sam završila na mišiće, video nisam objavila) bio je jedan produženi boravak izvan zone komfora i danas su granice onoga gde mi je fino i udobno daleko, daleko dalje nego što su pre godinu dana bile.

Godinu dana kasnije, nekoliko desetina pokušaja snimanja u međuvremenu, nekoliko snimljenim i neobjavljenih videa, izgubljenog i ponovo izmišljenog identiteta, evo me ovde, začuđeno stojim zagledana u sve ono što se u međuvremenu desilo, i u ono što se izgleda moralo desiti da bi se taj jedan video o minimalizmu pojavio na Jutjub mreži.

BANATSKI TEKST

Iako nisam baš do kraja sigurna šta je bilo prvo, a nemam trenutno vremena da proverim datume, sigurna sam da je u celoj ovoj priči najvažnija prekretnica onaj tekst o Banatu, koji ste vrlo verovatno pročitali. Ako niste, kliknite evo ovde.

Ljudi koje poznajem i koje ne poznajem su tekst delili prijateljima, familiji u Banatu i izvan njega, pisali su mi ljudi sa drugih kontinenata, presretali me domaći na ulici, pričali mi da su tekst štampali i delili na porodičnim okupljanjima. Sad, pomislio bi neko da sam u svemu tome poletela, ali nisam, jer sam možda po prvi put zaista shvatila šta znači biti kanal, kroz koji neka poruka prolazi. Ma ni par minuta pre nego što se ideja za taj tekst rodila u meni, niti ikada ranije, ja ni pomislila nisam da ću o tako nečemu pisati. Nije to bio rezultat neke blogerske agende, već trenutak potpune otvorenosti i prepuštenosti. Kruna te banatske priče je i intervju koji sam dala za I<3Zrenjanin, a koji nije ništa manje poetičan u odnosu na sam banatski tekst.

 

RADIONICE I BANATSKI RITRIT

Znate zašto je važno da radite ono što osećate da treba da radite, ma koliko da vam je u datom trenutku frka? Zato što vas možda prati neko kome je još veća frka. Neko kome treba vaš primer. Ove godine sam se ponovo osetila kao student, iskoristila sam svaku priliku koja mi je bila data da nešto naučim, svaki besplatni i plaćeni seminar koji sam mogla, ja sam pohodila. Svaki sat koji sam imala slobodan, ja sam iskoristila da nešto naučim. Ponekad sam imala samo jedan sat dnevno, ponekad ni toliko. Svi ti ljudi koje sam slušala, čije znanje sam upijala meni su poslužili kao primer. Ipak, bilo je i situacija kad primera nije bilo, kad nije bilo magičnog linka koji bi me odveo do preko potrebnog odgovora. Tad sam ćutala i čekala. Ali svi seminari, sva formalno i neformalno stečena znanja nisu se mogla oblikovati u nešto iskrenije i autentičnije od Banatskog Lajfstajl Ritrita. Postoje stvari koje ne mogu do kraja da se iskažu, pa se neću ni truditi da vam pričam o tome kako nam je bilo i kako uopšte izgleda to čudo od ritrita. Reći ću vam samo da je ove godine održan jedan ciklus od devet radionica, dve radionice u Gradskoj bašti Zrenjanina i jedan Ritrit u Kaštelu u Ečkoj. Do kraja godine nas očekuje još jedna radionica na temu planiranja i postavljanja ciljeva i po prvi put zaista mislim da imam šta da kažem i pokažem na tu temu, i još jedan ciklus od devet radionica. Sve vreme ja zapravo imam utisak da ništa ne radim, pa vam zato i pištem ovaj tekst, više da sebe obavestim da se nešto i dogodilo.

MAGAZIN

Potpuno neplanski dogodilo se i prvo izdanje Sofia Movens Lajfstajl magazina. Pa ipak, kao što mi je juče jedna bliska žena saopštila – spojila sam sve svoje talente i ono što volim da radim na jednom mestu. Za video o minimalizmu mi je trebalo oko godinu dana da ugleda svetlost dana, za magazin ni dva. Dana.

SOFIA MOVENS I SOFIA MOVENS LAJFSTAJL KANAL

U početku beše Sofia Movens kanal. Neverovatno je to šta čovek sve uradi ne bi li se izborio sam sa sobom pa i da snimi desetak videa pre nego što se usudi da snimi taj o minimalizmu. Svašta. Naravno, sad mi je smešno koliko sam strahova u međuvremenu preživela, ali mi nije smešno što sam ih preživela. Na to sam beskrajno ponosna, jer sam se usudila. Mislila sam da ne mogu. Mogu. Misliš da ne možeš? NARAVNO DA MOŽEŠ! Hajd’ sad, pohitaj.

 

Verujem u tebe,
Sonja

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s