Ja pa ja i drugi poremećaji egosistema

Predivnog li dana, dragi moji čitaoci. Poželeh nešto kratko da vam napišem pa eto me, ispunjavam samoj sebi želje.

Znate li one ljude od kojih ne možete da dođete do reči? Proganjaju nas na bizarnim mestima, u mesarama i čekaonicama, parkinzima i igraonicama. Obično moraju da nas uhvate za ruku, dok nam brbljaju o sopstvenim ______________. I dok brbljaju o tim njihovim štagodarijama, propuste priliku da čuju nešto važno što se nama dogodilo tog dana. Rečenice im počinju sa ja, a završavaju pola sata kasnije sa nekim gorkim ukusom u našim ustima i još grđim osećajem u stomaku.

Ja (pa ja 🙂 ) obično ostanem potpuno zbunjena nakon ovakvog monogovora. Da, potpuno mi je jasno da dotične osobe i te kako pate od nekih poremećaja egosistema, ali patim brate i ja. Čim iznova i iznova učestvujem u tim monodramama. Ponekad uhvatim sebe kako tapšem, iako mi se predstava ama baš nije svidela. To je ta lakoća tihog postojanja i finog vaspitanja… Lakše mi je da pola sata nakon ovakvog monogovora hiperventiliram nego da energetskom krpleju kažem _________________. I dok tako nabrajam psovke u glavi, pitam se o kakvom je poremećaju egosistema ovde reč…

Jer egosistem činimo svi mi, a baš kao i u ekosistemu i u ovom egološkom ravnoteža mora postojati, pa tako na svaku ego-manijakalnu budalu dođe jedna ego-manjkava. Razumite, nema kome drugom ego-manijak da se obrati do nekom finom, pristojnom i ego-manjkavom ljudskom biću. Sa druge strane, mi ego-manjkavi moramo nekako biti u centru pažnje, a najlakše nam je da o ego-manijacima kukamo, čim nam okrenu leđa. Ne daj bože da im saspemo sve u lice. Sve više mislim da su finoća i pristojnost najveće prevare dvadesetog veka.

Nisam još uvek sigurna kako bi se poremćaji egosistema mogli rešiti, ali sledeći put ću definitivno probati da malko drugačije odreagujem, ne verujem da ću uspeti da postanem potpuno asertivna, ali kontam da ću, ako počnem da ričem ili njačem, barem zbuniti ego-manijaka.

Eto, imam domaći zadatak za vas, prvo oprostite sebi što ste ego-manjkava bića i nemojte da krivite ego-manijake za to, to je nešto za šta smo lično odgovorni, ali umesto da se smeškate licem i grčite stomakom, napravite budalu od sebe. Možda ego-manijak počne o vama da misli da ste kompletan ludak, što je daleko bolje nego da nastavi da misli da je normalno sa normalnim čovekom japajapati.

SonJa 😀

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s