Samo budi ono što jesi…

…i onda se jedan dan prosvetljenje desi. Misli se roje brzinom svetlosti, pokušavam da ih pretočim u tekst na belom ekranu. Wow, kakvo sam ja prosvetljenje doživela danaske (juče)… A baš kao što i prosvetljenja obično budu, i ovo je najobičnije na svetu.

Ja sam vam klasični štreber, koji sve pokušava da radi po pravilu službe, a onda se seti da ne voli nikome da služi i da sve uglavnom radi po svome. Ma svi smo takvi.

Jedan od nezabeleženih ciljeva za ovu godinu mi je i da dovedem ovu moju Sofiu Movens u red. Zaista, uređujem blog već par godina, nit tu ima nekog posebnog koncepta, nit plana, nit reda. No, zbog prekrobrojnih pokušaja da se red uspostavi, više nema ni spontanosti. I konačno sam ukapirala. Neka vam ovaj moj primer bude baš to – primer, a sigurna sam da ćete umeti da prepoznate i kod sebe nešto slično.

Pokušavala sam da, poštujući pravilo svete blogerske službe, pišem određenim danima u nedelji. Nije mi išlo. Pokušala sam da pišem svaki dan, ali prosto ima dana kad mi se ne ustaje iz kreveta, a kamoli piše neko ispirativno prosvetljujuće čudo (danas nije takav dan!). Da li je moguće da sam tek danas shvatila da se zapravo sve svodi na to da pišem kada mi se piše, kada misli lete jedna za drugom, kada mi u dahu u jednom danu izađe pet tekstova (ne ideja, nego komplet tekstova) iz mene…

Ja nisam blogerka koja piše četvrtkom. Ja nisam blogerka koja piše svaki dan. Dođavola, ja uopšte i nisam blogerka. Ja sam neko ko povremeno u reči i tekst ume da pretoči neke obične životne istine, tako da ih i vi prepoznate. I vi što me poznajete i vi što me tek upoznajete.

Neke od najboljih tekstova zapravo nikada nisam zapisala, oni prolete kroz moj um u neko nedoba, kad mi je laptop predaleko, a telefon prazan. Njih ispričam samoj sebi dok perem sudove, ili šetam Nauma. I neka ih, nije sve za čitanje.

Ova naslovna, samo budi ono što jesi, jedna je od onih fraza koje smo toliko puta pročitali da nam više ništa ne znače. U jedno uvo uđu, kroz guzicu nam izađu napolje. Ili ih bljucnemo, jer su stvarno dosadne, otrcane i bezukusne. Ipak, to ne znači da u sebi ne kriju i velike istine.

SAMO budi ono što jesi.

U jednom fantastičnom TED predavanju Caroline McHugh priča o tome kako je olako nametnuto to samo budi ono što jesi, kao da je to najjednostavnija stvar na svetu. Mislim, svako to može, da bude ono što jeste, ako uopšte išta drugo i može da bude. Isto toliko koliko nam je teško da budemo ono što jesmo, toliko je teško da budemo neko drugi. Gledam mesecima Nauma kako raste i samo mi se jedna rečenica stvara u mislima: „otkrivajući svet, otkrivaš se svetu“. Ovaj stih, jedne nenapisane pesme, iznova i iznova mi pomaže da razumem i sebe i sopstveni identitet. Otkud ja znam ko sam, kad svaki dan otkrijem nešto novo o svetu, u kojem svakodnevno jesam. Mi odrasli to nekako zaboravimo, ali hajde recite mi kada to čovek prestaje da raste? Ja svaki dan naučim nešto novo, radiće čak i stvari koje su mi dobro poznate. Zato nije lako biti to što jesi, kad si svaki čas neko novi, ali nemaš mnogo izbora. To je trud koji se od tebe očekuje svaki dan, samog sebe vodiš korak iza sebe. Nećeš se nikad stići, ali idi napred.

Samo BUDI ono što jesi.

Ovo je nastavak uvoda ovog teksta. Kad konačno donekle ukapiraš ko si, onda prosto budi to. Ponašaj se, izgledaj, govori, misli kao ti. Ne kao neko drugi, nego kao ti, i to kao onaj najbolji ti, jer to zapravo jedino jesi. Ta ukupnost sopstvenog postojanja je ono čemu treba da težiš, a ne imitacija već viđenog. To zvuči apstraktno i filozofski, ali prosta je to stvar, biti znači biti onako kako čovek obično biva. Ustaje, sedi, govori, jede, misli, istražuje i sve ostale ljudske, obične stvari.

Samo budi ONO što jesi.

Ono je kad prstom možeš da uperiš u nešto i kažež – to je to!. Treba saznati šta je to tvoje ono. Nije sve za svakoga i nismo svi svemu dorasli, ali u nečemu smo sigurno napredovali do sada. Pa šta je to u čemu si ti ti, a ne neko drugi? Za mene je to pisanje, kapa na glavi dok sedim u, ili spremam po, kući, bicikl, mahovina, knjige. To su meni poznate stvari koje znam, koje prepoznajem, u kojima sam kod kuće. Porodica, dom, grad, moja zemlja, zemlja i Zemlja.

Samo budi ono ŠTO jesi.

Ovo što nije isto što i ono. Ovo što je tvoje zašto? Zašto ti nešto uopšte radiš? Kome, čemu i ostali padeži. Iz navike, ili za opšte dobro? Da te okolina ne bi kritikovala, ili da bi te hvalila? Ovo je trik pitanje…

Samo budi ono što JESI.

Prvo i pre svega, a eto na kraju ovog teksta, nikada ne prestaj da budeš zahvalan za to što uopšte JESI. Nemaš pojma ko sve više nije, legende, ljudine, ali i zlikovci. U jednom smo svi složni, a to je smer u kojem idemo. Idemo ka kraju, ali nismo još tamo stigli i zato ne odustaj. Ne broj unapred dane koji su ti ostali, nego već danas budi kao da ti je poslednji. I Jahve je tek onaj koji jeste, to si i ti. JESI.

Samo Sonja koja jeste, najbolje što ume

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s