Odustajanje i ostali jednorozi

Ne biste mi bili u koži ovih dana, verujte mi. Ni u mojoj, ni u koži mojih jednoroga. Izgubljena između blogovskog i ličnog identeta, tažim ovih dana minut više za sebe. Ali ne tražim od drugih, koji mi svakako daju svu podršku ovog sveta, ili umeju sami da se zabave sa svojih šest meseci, već od sebe same. Tražim još minut, još jedan dan, još koju nedelju, ako može i mesec. Samo još malo vremena da odustanem. Ne zato što imam neki dobar objektivni razlog, božemoj, nego zato što je mnogo teško ne odustati. Stvarno.

Iako se nisam pridržala ni jednog plana do kraja tokom januara, niti izdržala ni u jednoj novogodušnjoj rezoluciji, juče mi je život doneo ostvarenje jedne želje i zviznuo šamar. Onaj vaspitno-pedagoški, čistoljubavni. Hello, Sonja, ‘oćemo li?

Pa eto, umesto šamaranja, i u ime čiste ljubavi, donosim vam današnji tekst da se i vi malo dozovete pameti i sebi samima i konačno nađete vremena, makar i jedan jedini je*eni minut da danas uradite nešto od ovogodišnjih planova.

Ne znam tačnu statistiku, ali čini mi se da većina ljudi odustane od novogodišnjih rezolucija već tokom druge nedelje januara. U februaru ne umemo ni da ih nabrojimo. Nisam ni ja bolja, a sigurna da sam posvećenija planiranju od većine ljudi. Planiranju da, ali ne i sproviđenju planova. 🙂

Preterujem sad malo, ali je zaista mnogo zabavnije praviti planove, nego planirano sprovoditi. Sva ta brušenja ciljeva, pa zapisivanje u divne sveščice, pa razmatranje, predomišljanje, ta idi, bar dva meseca posla. A sprovođenje planova – nimalo romantično. Stvar je vrlo prosta, planirano se sprovodi, tako što u’vatiš i uradiš. Ne tako što prvo središ kuću, opereš kosu, odmeditiraš dva sata, pročitaš pet tekstova na temu „Kako uraditi planirano“, daj-još-malo-da-doradim-listu-ciljeva pedes’ druga kafa danas, nego tako što u’vatiš i uradiš. Skineš s dnevnog reda, može i s muškog polnog organa, bitno je da uradiš.

Hoćeš da ti kažem kome se uspeh događa? Onima koji ne odustanu. Onima koji još jednom ustanu nakon što su 150 puta ne odustali. Ili bili odbijeni, ismevani, ispit pali, rame povredili, sve izgubili, pogrešnog/u opet ljubili.

TOPLA VODA JE VEĆ IZMIŠLJENA

Ono što mene često sprečava da uradim planirano je što, osim konkretnog zadatka samog, postavim i cilj da to mora da bude nešto epohalno, nikad viđeno, takoreći viralno. To se onda svede na to da mi je potrebno 1000 godina da uopšte krenem da radim zacrtano, koje uglavnom bude i nikad viđeno jer nikad ni ne ugleda svetlost dana, a od viralnog zakačim tek ponekad neki virus, stomačnog ili respiratorno-nazalnog tipa.

Iako svim srcem verujem i u tebe i u sebe, prekini da zahtevaš čudo i uradi to što treba da uradiš. Danas će možda biti lošijeg kvaliteta, ali za 5 dana ćeš postati ekspert. Za par meseci možeš biti i u vladi, svedoci smo i većih čuda. 😂

ODUSTAJANJE JE IZGOVOR ZA NEUSPEH

Ne odustajemo mi zato što smo lenji, nego zato što smo uplašeni. Zamisli da pokušaš i ne uspeš iz prve. Meni je to katastrofa (Ja sam Sonja i već 30 i nešto godina sam perfekcionista, zamalo). A onda, kad se malo dozovem pameti i zamislim sebe kako se spremam za maraton, potpuno mi je jasno da za početak moram da istrčim do ćoška. I to mi je užasno teško, ali kontam da bih mogla.,

Znate za ono kako se jede slon? -Zalogaj po zalogaj. Ne možeš pojesti slona tako što ga celog strpaš u usta, niti tako što preskočiš svaki peti zalogaj. Ne znam da li iko uopšte jede slonove, ali mi se čini da smo svi u životu pojeli bar šleper hleba. Samo, da nam je neko sa tri godine rekao da treba da pojedemo barem šleper hleba, bilo bi i plakanja i odustajanja. I celoživotnih trauma.

Dakle, ne moraš da uradiš celu stvar danas, ali uradi makar nešto. I ne mora da bude savršeno, mnogo je bolje da bude urađeno.

JEDAN JE PROŠAO, OSTALO IH JEDANAEST

Januar je prošao, februar je, kažu, najdepresivniji. Te statistike su čudo. „Neko“ sprovede „istraživanje“, novine to objave i, da čovek ne poveruje, u februaru nigde nikog, svi smrknuti i pognute glave. Možda je najkraći, ali je dovoljno dug da se dozoveš pameti. Da skinemo ljagu s depresivnog februara, učinimo ga mesecom neodustajanja (krdo jednoroga protrčava…).

Pa šta ako nije prvi u mesecu, a nije ni ponedeljak. D.A.N.A.S.-to je idealan dan u godini. S.A.D. to je najidealniji momenat u životu. Ne treba ti ni 3 ni 4, ni 5 ni 6, ni pozor ni pažnja, nego odmah i sad, podigni guzicu i glavu i uradi nešto što ima veze sa tvojim ovogodišnjim planom. Minut sigurno imaš.

Nemoj jebeno da odustaneš. Nikad. Jedino tako ćeš uspeti. Znam da ti je frka, veruj i meni je.

Iskrena koza, i u vreći joj jednorozi u 2:35 nakon ponoći

Advertisements

2 thoughts on “Odustajanje i ostali jednorozi

  1. jelena kaže:

    Crna Sonja, a od cega bre to bi da odustajes? Nemoj biti tako stroga prema sebi. Polako. Ogroman zalogaj zvani materinstvo varis. Ne daj se samo. Bice lakse s drugim, samo da ti kazem. 😉😒

    • iamsonja kaže:

      Ne bih da odustanem baš baš, ali nekad tako svašta natrpam na tanjir, pa uporno pokušavam sve u jednom pokušaju da sažvaćem. Ali, mislim da sam ukapirala, zanemarim ja često da se život drastično promeni kad postaneš majka, stvarno zahtevam previše od sebe ponekad… Kažu da je s četvoro najlakše 😀 Thanks :*

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s