Budućnost te čeka tu iza ugla

 

Pre 20.000 godina, ili 20, nisam više sigurna, prikazivala se čuvena „Beyond 2000“ emisija na RTB1, ili već kako se nacionalna televizija zvala tad. U jednoj epizodi, za koju Google kaže da se zvala „Computers of the Future: Intelligent Machines and Virtual Reality“ bilo je reči o VR tehnologiji, koju, hm, 16 godina posle 2000. i te kako živimo.

Nisam sigurna da li je baš u toj epizodi, ali u nekoj takvoj emisiji/epizodi bilo je reči o tome kako će se VR primenjivati u terapiji straha, a ja tad pojma nisam imala šta znače reči klaustrofobija i anksioznost, ali se sećam da je neka curica na TV-u nosila masku od 20kg, nalik zavarivačkoj i „zamišljala“ kako ulazi i izlazi iz lifta. Zatim se prikazivala 2D katastrofalna-loša-poslednja-reč-tehnike sličica nečega što nalikuje zidarskoj čeličnoj gredi, postavljenoj na visinu od par stotina metara. Pogađate, učesnik eksperimenta imao je strah od visine, a VR mu je pomagao da se suoči sa ovim strahom bez realne opasnost. Koračao je po laboratoriji, dok mu se na ekranu ispod maske prikazivala 2D simulacija gorepomenute grede.

Virtuelna realnost nije realna. Ona je virtuelna, tek prividna. Contradictio in adjecto, ili već tako neki logički za*eb.

Danas, VR je nešto što možete da pazarite/iznajmite za relativno male pare, lako je kao pero i izgleda više kao maska za spavanje, nego kao maska za zavarivanje, a koristi se uglavnom u komercijalne srvhe entertejment industrije (jer psihijatri više vole da menjaju realnost hemijskim sredstvima). Ipak, jedan klip, koji sam pre par dana odgledala, a možda je i do vas stigao, naveo me je da se malo prisetim prošlosti i napišem vam sada ovaj tekst o budućnosti. Da vam ne objašnjavam rečima, pogledajte sami:

 

Virtuelna realnost nije realna, ali lik je pao, baš kao što bi pao da se zaista pentrao po nekoj free climbing površini (čini mi se da nismo mnogo odmakli u kvalitetu grafike VR-a, ili je kamera loša pa ne mogu da preciziram po čemu se pentra). Jedina razlika je što ovde pao sa relativno bezbedne i zanemarljive visine, no potpisujem vam da se u sekundi uplašio kao da pada sa vrha drveta. Vidite, mozak zaista, zaista, zaista nema pojma da li vi nešto zamišljate ili vam se stvarno događa. Tj, da budem precizna, mozak ima pojma do onog momenta dok se u nešto ne uživite. Tada, doživljaj postaje primarna stvarnost. Da bismo se uživeli potrebno je daleko manje uslova nego što mislimo. To vam je kao kad gledate horor film, pa vam posle bude frka da zaspite. Ili kad gledate vesti.

Naše telo godinama šalje informacije u periferne delove našeg mozga, mozak ih obrađuje i daje povratnu informaciju telu, a telo zatim sprovodi odgovarajuće radnje. Vremenom, stvari radimo po automatizmu. Na taj način naše telo-um štedi vreme i energiju. Da se izrazim IT terminom, ne štedi mozak RAM memoriju samo prilikom ponavljanja neke jednostavne i učestale radnje, poput posezanja za stvarima, hodanja, oblačenja, itd, već i daleko kompleksnije radnje postaju deo naše prirode, našeg karaktera. Kada nešto uradimo dovoljno puta, mozak to registruje kao način na koji radimo stvari i ne bavi se njima svesno, osim ako sami ne počnemo da se preispitujemo.

Kao bivši pušač (davno je, davno,bilo to) garantujem vam da paljenje cigarete često nije svesna odluka, nego – pijuckate kafu, ćaskate i palite cigaretu za cigaretom. Svakako, vi vrlo svesno možete posegnuti za cigaretom, čak se i raspravljati sami sa sobom da li da je zapalite, ili ne, ali češće ovu radnju radite „nesvesno“. Da i iz svoje svežije stvarnosti uzmem primer, često mi se desi da uopšte ne mogu da se setim kada sam i da li u toku noći dojila rođeno dete. Jer, sigurna da smo kroz tu aktivnost prošli cca 1500 puta (da, dobro ste pročitali) za ovih 5.5 meseci, moji mozak i telo su sposobni da u polubudnom stanju sprovedu ovu aktivnost u delo. Prosto, mozak ima previše toga o čemu mora da vodi računa i trudi da se da svaku aktivnost koju može pohrani u neki automatizovani periferni mozgovni program. Zato je toliko teško promeniti navike, jer su one skladištene u „nesvesnom“. Zamislite koliko je tek teško promeniti neku životnu sitaciju, ili skup njih koje nazivamo „životom“.

No, mozak se ipak može i prevariti i nažalost niste ni svesni u kojoj meri marketinški stručnjaci koriste i poznaju te naše moždane naivnosti. Verovatno znate za Koka-kolinu „prevaru“ sa umetnutim frejmovima tokom prikazivanja filmova sredinom prošlog veka. Danas su marketinške „prevare“ daleko suptilnije, vi mislite da vaš omiljeni jutjuber zaista voli da doručkuje to i to, a zapravo je plaćen da tog dana doručkuje to i to. Vaši omiljeni proizvodi nisu na dohvat ruke u supermarketu slučajno, već vam baš zato postaju omiljeni, jer su postavljeni da vam budu na dohvat ruke ili u visini očiju. Nemojte misliti da se ova vrsta manipulacije zadržava samo na nivou supermarket-inških superprevara. I u politici se unajmljuju stručnjaci, od dramaturga do PR menadžera. Vi mislite da imate politički stav, a zapravo vam je nametnut.

Pa zašto za promenu ne biste malo uticali na sopstveni mozak, umesto da konstantno i bez svoje volje primate ono što vam je nametnuto i nazivate to sopstvenom realnošću. Uticanje na sopstveni realnost počinje od nas, zato se i kaže da ako želiš da promeniš svet treba da promeniš sebe. Jeste, to zvuči tako bajkovito. Mnogo je bolje gledati reklame tokom političke debatne emisije uz omiljeni čips obogaćen omega 3 masnim kiselinama…

Ipak, nisu svi posvećeni iskorišćavanju naših moždanih naivnosti zarad lične koristi. Jedan deo naučne populacije se veoma interesuje za kompleksnost naše svesti i načine na koji smo povezani sa okolinom. Naučnici često u tome vide priliku za poboljšanje kvaliteta života, onih čiji život bi se mogao učiniti manje kvalitetnim. Zahvaljujući njima, neki ljudi i druga živa bića danas bolje vide, bolje čuju (ili uopšte vide i čuju), mogu da dodiruju, hvataju i upotrebljavaju stvari, koračaju. Možda je nama donekle lako da razumemo da moždani nervni impulsi mogu da se pretvore u elektro-magnetne pa da se telo poveže sa mašinom, ali nisam sigurna da smo svesni u kojoj meri danas živimo jedan posve kibernetički život. Ja se, barem, ne odvajam od svojih uređaja, a van mreže mogu da budem samo ako svesno odlučim da to želim. Po default-u sam povezana. I tu povezanost i internet virtuelnu relanost toliko lako prihvatamo, normalna nam je, a ipak zaziremo od mogućnosti da postoji i ta neka životna virtuelna realnost, u kojoj je sve moguće. Uuu, neeee, to previše ezoterično.

Google, Instagram, Fejsbuk, svi oni koriste vrlo slične algoritme, čija je svrha, između ostalog, da vam svakodnevno serviraju sadržaje koji su vam interesantni i prijatni. Zato se toooooliko lako „navučemo“ na društvene mreže. Naravno, pošto je mašina uvek mašina, ma koliko inteligentna, a čovek je čovek pa ponekad pogleda i nešto što ga ne zanima, algoritam postaje sve pametniji i pametniji i sve pažljivije prati naše ponašanje na mreži, sa namerom da nas što duže zadrži na istoj. Skrolovanje je odavno automatizovana radnja… No, istini za volju, nisu samo pozitivni sadržaji ti na koje se lako možemo „navući“, ali ni društvene mreže odavno ne zanima vrednosni kvalitet sadržaja.

No, nisam ja nikakav protivnik društvenih mreži niti VR, naprotiv. To vam je kao i sa strujom, strujom možeš zagrejati vodu i skuvati kafu sebi i svome prijatelju, a možeš i da skuvaš prijatelja (daleko bilo). Od svih društvenih mreža, ona koja mi je najviše nalik na Vorteks je definitivno Pinterest, tamo mi se nikada nije pojavio sadržaj koji je nasilan, niti mi se nasilno nametnuo sadržaj koji je komercijalan. Na Pinterestu je sve lepo, tamo se sve raduje. Mada, tamo nisam ni došla u iskušenje da tražim neku lošu vest, niti DIY za skuvati prijatelja, niti sam krišom gledala šta „pinuju“ oni koji mi idu na živce.

Poenta ovog teksta? Odavno živimo izmenjenu realnost. Utiči na nju, izmeni je u neku bolju i lepšu.

Sonja

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s