Hokus-pokus: fokus!

S obzirom da sam prvi tekst u ovom decembarskom nizu pomalo nejasno napisala, još manje znajući da ću i svakog sledećeg decembarskog dana pisati, možda bi bilo dobro da s(v)e malo pojasnim, ostavljajući sa strane svoj OCD očaj što ovi tekstovi nemaju neki unapred osmišljeni red, u nadi da će se ipak sam uspostaviti. Amin.

U prvom tekstu sam podelila sa vama nešto što radim, evo već više od dve nedelje i predložila vam da i vi tokom trideset dana, svakoga dana, zapisujete svojih 10 ključnih zadataka za sledeću godinu, s tim da ne smete da pogledate šta ste prethodnog dana odabrali za svojih „top“ 10.  Jedna Jelena me je pitala da li treba da se trudi da se današnjih deset razlikuje od jučerašnjih, a moj odgovor je bio da ne treba da se trudi, ali da će uglavnom dešavati da ne može da se seti svih deset od prethodnog dana. Ne samo da nećete moći da se setite svih deset od prethodnog dana, već će vam se u jednom trenutku desiti da ne možete da smislite svih 10 za tekući dan.

A to je zapravo i cilj ove vežbe, da stignete do svoja glavna tri zadatka za sledeću godinu. I kao svemu u životu, i ovome pristupite opušteno, prilagodite zadatak sebi. Ja sam skontala da svakako imam više od tri stvari kojima želim da se posvetim do 31.12.2017., ali mi je već sada jasno koje su prve dve kojima ću se posvetiti. Kada obavim dva ključna cilja, posvetiću se ostalima.

Ono što vam nisam rekla, a možda se nazire na sličici u prvom tekstu jeste da je tema knjige „Dream It. Pin It. Live It.“ zapravo kreiranje takozvanih vision board-ova. Stvarno ne znam kako ovo da prevedem na srpski, a da ne zvuči… No, za skeptike, mada sumnjam da takvi čitaju moje tekstove, osim ako nisu mazohisti, vision board nije nikakva magična tabla na koju nalepiš sličice koje se onda same od sebe materijalizuju u tvom životu. Poenta vision board-a je da ti zadržiš fokus na ono što ti je ključno u životu. A sad što se u međuvremenu i kockice u Univerzumu slože pa imaš utisak da ti sve ide glatko i nekako samo od sebe, to je jedna druga priča. Da bi vision board „radio“ moraš prvo ti da radiš. Tačka.

Meni, koja imam attention span vinske mušice, ovakva vizuelna pomagala mnogo znače. Kada sam pisala neke „ozbiljnije“ stvari u životu uvek sam koncept i ideje pisala na žute post-it papiriće i lepila ih po zidovima i ormanima. Reči obožavam, ali nekako mnogo bolje funkcionišem kada ih nacrtam i zalepim na zid.

Neophodan vam je neopisiv fokus na ono što želite da uradite, bez obzira da li je to nešto veliko, ili nešto malo. Ako mislite da grešim, uzmite lepo metar konca i pokušajte da ga uvučete u ušicu na igli…dok gledate u televizor. Rasuta pažnja ne donosi rezultate. Zato je važno da budete sigurni da je ono na šta želite da se stoprocentno fokusirate nešto što zaista želite i da ostvarite. A ako u nekom trenutku shvatite da ste se za.., da ste pogrešili, uvek možete da odaberete nešto novo i da se iznova posvetite.

Sonja

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s