Da li su vam ciljevi SMART?

Ukoliko radite u nekom srednjem ili višem menadžmentu, verovatno ste već upoznati sa SMART terminom. Do mene je stigao zahvaljujući nekolicini autora, ali više nisam sigurna ni kojih sve, niti ko je bio prvi među njima. Trenutno mi na pamet padaju Dr Phil McGraw i Terri Savelle Foy.

Ipak, sigurna sam da ih nisu oni osmislili, a kratka potraga po mreži dovela me je do imena Peter Drucker i George T. Doran, kao prvih koji su ovaj akronim upotrebili. Vremenom je izašao izvan okvira oblasti upravljanja projektima te strateškog planiranja i postao zlatni standard kada je reč o postavljanju ciljeva, posebno u oblasti ličnog razvoja.

Ovaj termin nam svakako dolazi sa engleskog govornog područja pa je akronim engleskih reči. No, različiti autori nude i različite termine koji stoje iza ovog akronima. Ono što vam ja donosim jeste neka univerzalna definicija, uz moju minimalnu intervenciju.

S kao…

Sonja. Hehe, šalu na stranu, ovo je slovo oko čijeg značenja se slaže većina autora. S se odnosi na reč specific, svakako vam je jasno da to znači specifičan. No, šta to zaista znači? Specifičnost se ovde odnosi na neophodnost sužavanja definisanja cilja koji želimo da postavimo ispred sebe. Zamislite da ste, recimo, direktor neke velike kompanije, održite sastanak sa šefovima odeljenja u vašoj firmi i kažete im ovako: „Imate cilj da sledeće godine budemo uspešniji.“ Sjajan je to cilj, ali vaši saradnici su bića po sebi i svako od njih pre svega reč uspeh shvata na svoj način. Takođe, to „više“ je jedna relativna kategorija. Ako ste recimo izdavač i jedna izdata knjiga sledeće godine je više. Dakle, cilj mora biti precizno definisan.

M kao…

Measurable. Odnosno, merljiv! Što bi rekla Terri kada postavljate cilj ispred sebe neka vam odgovori na ova dva pitanja uvek budu prioritet: Koliko i do kada? Pogrešno definisani ciljevi nužno vode u propast, jer su neodrživi. Ako je reč o nekakvom ličnom cilju, evo recimo želite da napišete knjigu, morate postaviti nešto što je merljivo ispred sebe. Tj, ne morate, ali postoje veće šanse da ćete knjigu napisati ako znate da treba da ima sto stranica, ili da ćete provesti sat vremena u pisanju dnevno. Ne možemo sve svesti na brojku, ja bar volim spontanost u životu, ali znam da kada sebi zacrtam da ću nešto raditi svaki dan, ili da ću do određenog datuma uraditi toliko i toliko, onda to zaista i uradim. Ako sebi kažem da ću jednom uraditi to i to, obično to ne uradim nikad. Ili barem ne dok ne postavim neki merljiv cilj. Poenta merljivosti jeste u praćenju rezultata.

Svaki ozbiljan projekat vas u nekom smislu ograničava. Primera radi, u većini časopisa akademskog tipa tekst može da sadrži do 15 strana A4 formata, određenog fonta i proreda i potrebno ga je dostaviti do određenog roka. Pa zamislite da ne postoji ograničenje u broju stranica niti čuveni deadline. Rekoh vam da volim spontanost, ali spontanost možete da dozvolite sebi kada imate mnogo vremena na raspolaganju. Kada postanete majka ili upravnik neke velike kompanije vaše vreme zaista postaje suvo zlato i važno vam je da budete efikasni. Samo i to da imate neograničeno mnogo vremena na raspolaganju je čista laž i jedan od najefikasnijih izgovora za lenštine (prva sam takva, zato ne bacam drvlje i kamenje).

A kao…

Oko ovog slovceta baš i ne postoji neki konsenzus, a meni se dopada da pod a postavnim afirmativnost. Dobro definisani ciljevi uvek zvuče kao što što hoćete da uradite, a ne kao nešto što nećete. Videćete u nekom sledećem tekstu da nemamo baš mnogo prostora za nebrojeno mnogo ciljeva pa je suludo postavljati sve ono što ne želimo da uradimo na listu nekakvih prioriteta. Na njoj ima mesta tek za ono što baš želimo.

R kao…

Realistic. Jedno su želje, drugo su mogućnosti. Ipak, mene nikad trenutne okolnosti neće sprečiti da sanjam neke velike snove. Samo, život u oblacima doprinosi jedino stvaranju poezije, za hleb na stolu treba nam jedan drugi životni princip. Dobro definisani ciljevi su uvek realistični. Kada bi meni sad neko došao i rekao da treba otrčim do Aradca i nazad (cca 15-20km) ja bih se iskreno smorila i ne bih ni probala. Kad bi mi neko rekao da otrčim do kapije (cca 50m, u Banatu su dvorišta dugačka) odradila bih to ko od šale. Ipak, realistično ne znači i irelevatno, jer priznaćete u okvirima rekreativnog trčanja 50m i nije nešto. Tj, ništa je. Stoga, ovo R se može definisati i kao relevantno, a Terri, čiju knjigu „Dream It. Pin It. Live It.“ pažljivo studiram ovih dana, tvrdi da je najbolje da se fokusirate na one ciljeve koji imaju 50% šanse da se ostvari i koji iziskuju nekakav trud. Takođe, bilo bi dobro da postavite i neki malo izazovniji cilj za čije ostvarenje vam je neophodna i neka viša sila.

T kao…

Time. Ovo t se baš kao i u fizici odnosi na vreme. Dobro definisani ciljevi moraju imati nekakvo vermensko ograničenje. Za velika životna dela i događaje potrebne su godine, ali je lenjost ostavljati zadatke za sutra, za jednom. Baš kao što sam gore spomenula: Koliko i do kada?

smart

 

Toliko za ovaj put, nadam se da piskarate svojih 10 ciljeva za 2017., potrudite se da ih pišete u skladu sa ovih 5 pametnih principa. Čitamo se… Sutra? Ha, ovaj put je uraditi ostaviti nešto i za sutra, jer je moj današnji zadatak upravo obavljen.

 

Sonja

Advertisements

One thought on “Da li su vam ciljevi SMART?

  1. jelena kaže:

    Ovo je u firmi u kojoj radim bilo svima predstavljeno kao vodilja prilikom odabira ciljeva i golova za radnu godinu. Vrlo zanimljiv koncept sa kojim se ja ranije nisam bila susrela.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s