Kako sam pobedila konzumerizam?

Jednom sam trebala da budem moderator na tribini o GMO-u. Neću vam reći ko je trebao biti predavač, ali provlači se to ime po ovim alternativnim-teorija-zavere sajtovima. Nemajući pojma ko je čikica, pristala sam na poziv moje poznanice i doživela jedan od bitnijih šokova u životu. U roku od deset minuta sam se posvađala sa čikom od skoro sto leta. Razlog te svađe je što je on meni pre te tribine dadnuo jedan papir na kojem je bio napisan kraći tekst o tome kako je on sam pobedio NATO pakt i kako je CIA dva puta pokušala da ga ubije. Daleko od toga da ne verujem u snagu jednog čoveka i da sumnjam u mračne radnje bezbednosnih agencija, ali realno… Naravno, tekst je bio napisan u prvom licu jednine, te ako bih ga čitala, ispalo bi kao da izražavam svoj stav (stav kojim hvalim njegove napore u borbi protiv agenata i nevidljivih aviona). Ljubazno sam pokušala da mu objasnim da to ne mogu da uradim, ali da mogu pročitati njegov tekst uz napomenu da čitam tuđe pisanije i najaviti ga onako kako on želi. Odbio je tu moju ponudu, počeo da me vređa, a odmah zatim postao i prva starija osoba s kojom sam se ja u životu posvađala. U međuvremenu se sala napunila (jbš mi sve, došlo je sto ljudi da ga čuje) a ja skup napustila hodajući sa jednom Norom kroz dugačak hodnik i još duži smeh.

Ispričah vam ovo jer se trenutno osećam kao taj čikica od sto leta. Tj, barem zamišljam da se on tako oseća 😀 Ubedih sebe da sam pobedila jedan čitav sistem, na kojem je ovaj svet zasnovan već 60 godina, a možda i duže. Taj sistem je sistem potrošnje, zasnovan na principu konzumerizma. Prema ovom principu, srećan si jer kupuješ, uživaš materijalna dobra i usluge. Konzumiraš. Trošiš.

Možda sam i ja zrela za neku dijagnozu, ali nivo anksioznosti koji osećam u supermarketima i generalno svim prodajnim objektima, recipročan je broju proizvoda koji se nalaze u ponudi. Odeš u neku prodavnicu, staneš ispred rafa sa mlečnim proizvodima i možeš satima da biraš, a sve je isto – sterilan proizvod u plastičnoj ili plastično-aluminijumsko-kartonskoj ambalazi. O šamponima da ne pričam. Pritom, verujem da živim u sredini u kojoj je izbor daleko manji nego u većim gradovima. Veći izbor-veći građanin da se pomisliti. Međutim, sa porastom izbora nisu porasle i naše mogućnosti za srećniji život. Naprotiv, akumulacija dobara u mom životu dovela me je do letargije, povećanog osećaja anksioznosti i uverenja da je moja vrednost u direktnoj vezi sa proizvodom koji kupujem.

Bilo kako bilo, niz uvida doveo me je prošle godine do jednog interesantnog projekta, odnosno ideja koje su rezultirale jednim projektom koji sam sprovela nad stvarima koje posedujem. Pisala sam vam već o tome, pa ako se negde potkrade koje ponavljanje, pripišite to onom blesavom čikici od sto leta u meni.

Čini mi se se da sam baš negde u ovo vreme, ali prošle godine, započela sa prolećnim čišćenjem doma i okućnice. Little did she know (ako ste gledali Stranger than Fiction, ondak znate šta htedoh reći) da će to prolećno čišćenje pokrenuti lavinu događaja koji će joj, tj meni, promeniti život. Dakle sve je počelo kao moja želja da malo osvežim kuću, očistim je od tokom zime nakupljene prljavštine i koliko toliko prečešljam stvarčice koje posedujem(o) i doniram, bacim, razdelim ono što mi(nam) ne treba. Taj proces je trebao da traje nekoliko dana, ali je potrajao nekoliko meseci. U međuvremenu, počela sam da pratim Jutjubere i Jutjuberke koji i koje slično kao i ja nabsaše na koncept minimalizma, raščićavanja nereda i tzv. KonMari metod (pisaću vam o tome).

Prošlogodišnji podsetnik za veliko spremanje. Mislim da su saveti i dalje aktuelni

Prošlogodišnji podsetnik za veliko spremanje. Mislim da su saveti i dalje aktuelni

Imajte u vidu da Paja i živimo u objektu od pedesetak kvadrata. Iz tog objekta izbačeno je preko 15 džakova raznih stvari. Dobro, možda se 5 od tih 15 džakova nalazilo u objektima oko dvorišnog stana. Onih velikih, crnih, džakova za smeće. Sad da mi neko donese i 10 džakova, ja zaista ne znam gde bi to stalo. Tehnički gledano ja posedujem daleko manje stvari nego pre godinu dana, ali nije poenta u broju stvari. Poenta je u potpunoj promeni svesti i načinu gledanja na stvari, usluge i uopšte sve ono što čini naš život. Hvala bogu, samo je mali broj onih džakova završio kao smeće, većinu stvari sam uspela da prosledim dalje dragim znanim i neznanim ljudima.

Još jedna stvar koja je doprinela ovoj promeni u svesti jeste i naša želja da postanemo u potpunosti finansijski slobodni. Sticajem čudnih životnih okolnosti i nekoliko loših finansijskih odluka, Paja i ja imamo kredit. Nije to ne znam koliko veliki kredit (nije ni mali), ali je pritisak velik. Ne finansijski, nego emocionalni. Jednostavno te nervira ta cifra koja se smanjuje brzinom puža na bensedinu. 😀 Zato smo rešili da kredit vratimo dve godine pre roka. I onda ukapirali da potpuno nesvesno raspolažemo materijalnim dobrima u životu.

Zvuči gotovo neverovatno, ali mi (pod mi mislim na većinu nas) bacamo hiljade dinara mesečno. Bukvalno bacamo. Bacamo hranu, bacamo stvari koje ne koristimo. Ako ih ne bacamo, onda ih čuvamo dok im ne prođe rok trajanja, a često i godinama nakon toga. Baca se ono što se ne proda. Baca se i ono što ne zadovoljava standarde proizvodnje. Svet baca, a svetski ljudi dižu kredite da bi kupili još nešto što će baciti. Primera radi, ja mislim da sam bacila oko 6 ili 7 polupotrošenih losiona i mleka za telo. Pritom, trošila sam ih jer sam ih kupila, a ne zato što sam uživala koristeći ih. Nije mi bilo svejedno što ih bacam, ali sam naučila svoju lekciju. Naučila sam i lekciju da ne kupujem više pakovanja rukole, baby listova raznog zeleniša, ne zato što ih ne volim, obožavam ih, ali ih nikada ne potrošim do kraja. Koliko god da se trudim. I onda mi uvek bude žao, ne zbog novca, nego zato što bacam hranu… Naučila sam još bare stotinak takvih banalnih lekcija. Naša svakodnevna rutina je postala prejednostavna. Tačno znamo šta volimo da jedemo i šta nam je potrebno i samo to kupujemo. Iako ponekad bacimo hranu, radi se o daleko daleko manjim količinama.

No, prvi korak se dogodio, a to je upravo ta promena svesti. Sve se promenilo, način na koji kupujemo, način na koji konzumiramo stvari, način na koji poštujemo ono što posedujemo i način na koji uživamo u svakom trenutku.

Mislim da ću vam o ovoj temi pisati u narednom periodu, pa sada neću ulaziti previše detaljno u tematiku. Ali da ipak odgovorim na pitanje iz naslova, da ne bude da sam kao većina „novinara“ u Srbiji. Dakle, kako sam ja uopšte pobedila konzumerizam? Ne, nisam nosila transparente okolo i ubeđivala druge ljude da se moramo boriti za nejasno definisane ideje.  Sedela sam kod kuće i ćutala. Doduše, nije baš ni da sam sedela, a još manje sam ćutala. Jednostavno, započela sam proces promene i onda nisam odustala. To vam je ujedno i tajna svakog uspeha.

Nisam baš ni potpuno svesno odlučila da ću npr. svoju kozmetičku kolekciju svesti na jednu maskaru, jednu paletu senki, jedan puder i dva ruža, niti sam pomišljala da ću prepoloviti količinu knjiga koje mi se trenutno nalaze u kući. Još manje da ću posedovati dva para farmerica. Da ću razdeliti 2/3 nakita i aksesoara koji posedujem. Da ću baciti sve započete projekte iz domaće radinosti. Da ću mesecima živeti u blagom haosu jer sam u procesu promene.

Nisam računala ni da ću napraviti dovoljno mesta u svom životu i telu za jedno novo ljudsko biće, koje trenutno nosim u sebi gde god da pođem. ❤

Odlučila sam da promenim stvari u sopstvenom životu, navike i običaje. A onda odluku sprovela u dela.

Daleko od toga da je proces završen, mislim da je tek počeo. Još uvek držim neke materijalne objekte u svom posedu jer sam emocionalno vezana za njih, iako ih nit koristim, nit mi nešto preterano znače (emocionalna zavisnost nije samo pozitivno uslovljena). I daleko od toga da kupujem baš ono što želim. Trenutno mi je lakše da odaberem mleko u plastičnoj ambalaži, nego da nabavljam domaće. Ali barem taj izbor svesno pravim, kao što svesno kupujem neorgansko voće i povrće. Jer i to vam je često marketinški trik. Samo zato što nešto ima natpis „organsko“, ne znači i da je kvalitetno. Kupila sam nedavno organski matičnjak, duplo skuplji od onog koji nema oznaku organsko. Došla kući sva srećna, skuvala čaj i posle prvog gutljaja se razočarala. Kao da je neko oprao noge od matičnjaka pa skuvao čaj, eto takav „ukus“ je to organsko čudo imalo. I sad bdim nad ovim mojim matičnjakom u bašti i čekam da poraste i dostigne optimalan nivo eteričnih ulja. Na kraju ću i neku kravu posaditi u tu moju baštu.

Pritisci stižu sa svih strana, ali ti pritisci nemaju nikakve veze sa vama, osim ako ih ne odaberete za sebe. Ja mnogo vremena provodim kod kuće i uglavnom reagujem na stvari koje me okružuju. Ne verujem da život treba deliti na materijalna i nematerijalna iskustva, jer vam i materijalne stvari mogu pružiti nematerijalna iskustva. Još manje verujem da je manji broj stvari u posedu jednak većoj količini sreće. Prosto, svako od nas zna svoj najbolji izbor. Neko voli cveće pa čitav život posveti tome, neko voli knjige, neko voli da putuje. Neko voli da svira, neko voli da popravlja automobile. Hvala ovom svetu što je toliko savršen da svako u njemu može da odabere nešto za sebe. Zato biraj, ali ne ono što ti nameće reklama, ili rodbina i komšije, nego ono što ti nameće unutrašnji osećaj. On uglavnom ne pogreši…

Ukoliko vam se ovaj tekst dopao, lajkujte ga na Fejsu, šerujte inspiraciju. Preporučujem vam i ovaj iz arhive: 5 koraka do urednog doma koji ćete voleti

Takođe, pišite mi (možete u komentarima ovde ili na Fejsu) da li biste želeli da vam više pišem o ovoj temi i podelim neka konkretna iskustva i predloge kako da i sami sprovedete dekonzumerizaciju u sopstvenom životu.

Hvala na pažnji i dočitanja,
Sonja

Advertisements

7 thoughts on “Kako sam pobedila konzumerizam?

    • iamsonja kaže:

      Hvala, istinski mi je drago! Potrudiću se da postujem tu i tamo po koji motivacioni tekstić, pa da istrajemo svi zajedno u ovom izazovu od 100 dana 🙂

  1. Nessa Lomiva kaže:

    Draga Sonja, prvo da ti cestitam na zivotu koji nosis u sebi. To je divno! 🙂 Evo, i u meni se razvija beba broj 2.

    Ono sto mi je posebno interesantno je sto sam upravo za vikend krenula u akciju o kojoj dugo mastam: rasciscavanje stanja. Krenula sam od ormara, jer sam shvatila da su oni jedna od osnova problema – tako prenatrpani nemaju mesta, pa neretko cista odeca se vuce po dnevnom boravku jer me muka hvata od pomisli da treba da je uguram u te iste ormare.

    Sada trazim i kome cu da doniram gomilu torbi koje vise ne nosim.

    Tako da tekst dolazi u pravo vreme. Pri tom, mislim da cu da ozivim svoj usnuli blog.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s