Zašto su najbolje stvari one koje nam se ni ne dese?

Ispostavilo se ovih dana da su neke od najboljih stvari koje su mi se u životu desile zapravo one koje mi se i nisu desile. Da budem precizna, ispostavilo se to odavno, samo sam ja ovih dana konačno osvestila sve što se dogodilo ili, bolje rečeno, što se nije dogodilo. Da li ste i vi nekada bili u situaciji da u životu nešto žarko želite, a da vam to nešto konstantno klizi kroz prste i izmiče?

Ja jesam, najviše u sferi posla. Toliko sam htela da radim na nekim mestima, a to se nekoliko puta izjalovilo. Naravno, u tim situacijama prvo što pomislite jeste da nešto s vama nije u redu. Barem sam ja u to čvrsto počela da verujem. Kao nisam, a u stvari jesam. Kada bih pokušala da kažem sebi da je to nešto što u stvari ni ne želim, moj mozak bi šaputao kako mi je „grožđe kiselo“. Znate tu priču, basnu, šta li je, kad lisica ne može da dohvati grožđe pa kaže da je svakako kiselo. Nije vam mozak baš najbolji prijatelj, ponekad. Posebno ako je ispran…

Međutim, danas znam da nije grožđe za svakoga, čak ni ono najslađe. I ima duboke mudrosti u onom plitkom zaključku: „ko zna zašto je to dobro“.

STRPLJENJE

Da bismo postali taj koji zna zašto je dobro što nam se nešto nije desilo, treba nam samo jedna stvar – strpljenje. Na mikroplanu nedobijanje onoga što je željeno deluje nam katastrofalno, ali uz vremensku distancu cela stvar dobija novu dimenziju, svoj pravi oblik. Priznajem, ne pokaže se baš svakome ta „dobrost“ nečega što se nije desilo. Vole ljudi da kukaju i da budu očajni. Virus je to zarazan…

Ja sam birala da budem strpljiva. Heh, nije to baš bio neki izbor, za mene je to bila jedina mogućnost. U tom trenutku. Strpljenje je životna lekcija broj jedan. Jeste, nije prijatno, ima tu svašta da se istrpi, ali to je samo zato što smo tvrdoglavi i zato što nismo svojeglavi. Nametne nam neko sadržaj iz svoje glave. Mi kao otvoreni, oni kao dobronamerni i nastane problem za čas.

Nije to baš lako, gledaš ljude oko sebe, misliš se – vidi kako je njima dobro. Negde sam nedavno videla neku sličicu na kojoj piše: „Trava je ponekad zelenija kod komšije u dvorištu zato što je veštačka“. Hoćeš i ti takav travnjak. Ni ne kontaš da je plastičan…

buba

Možda češće sedim na betonu nego u fotelji, ali zato je pojam „stres“ za mene potpuno strana reč, radim po ceo dan ono što volim, imam dovoljno novca da priuštim sebi sve što želim i dovoljno vremena da uživam u cveću, proleću, voću, povrću, danu, noćima i pre svega okružena sam i sarađujem sa ljudima koje poštujem i volim. No, nije ni takav život za svakoga… Ponekad je lakše i s bubama, nego sa ljudima.

No, odlutah malo od teme. Poenta je da često želimo nešto što nije za nas, a kada smo usklađeni sa sobom sve ono što nije za nas ni ne može da dopre do nas. Samo treba vremena da to ukapiraš. Da ono što želiš i nije ono što zaista želiš. Ne želimo svi da osvajamo vrhove planina, da budemo domaćice, da budemo operski pevači, da budemo pisci. Svako od nas želi nešto, da. Svako od nas želi najbolje za sebe, da. Ali, to što je najbolje za mene nije najbolje i za tebe.

ZAŠTO?

U filozofskoj tradiciji i praksi pitanje zašto igra veliku i važnu ulogu. To zašto vam može biti od velike pomoći. Zato, kada poželite nešto sledeći put, prvo proverite zašto to želite? Želiš da budeš direktor neke velike kompanije? To je sjajno, ali zašto ti to želiš? Želiš da budeš pisac? Sjajno… Samo, zašto? Želiš da pronađeš srodnu dušu? Zašto? Da te rodbina i prijatelji ne bi smarali što se još nisi skrasio/la ili zato što celim svojim bićem osećaš da ćeš uskoro da se zacopaš?

Ponekad stvari želimo iz potpuno pogrešnih razloga. Imam iskrivljenu sliku stvarnosti. Češće nam je to što želimo nametnuto. Okolina, društvo u celini, autoriteti i uzori umeju da budu veoma ubedljivi. A mi, dobri, poslušni. Gluperde, što bi rekao moj stariji brat.

A odgovor na to zašto treba da bude ovakav: „Zato što celim svojim bićem osećam da to želim da radim. Zašto što osećam ogromnu radost kada zamislim sebe kako to radim. Zato što to već radim iako me niko ne plaća za to.“ Dobro, ovakvi odgovori dolaze u obzir u ovim poslovnim temama, bilo bi čudno da vaš odgovor na pitanje zašto želite da pronađete osobu koju ćete da volite bude: „Zato što to već radim, iako me niko ne plaća za to“. 😀

Odgovor na to zašto treba da pronađete sami. Ne mogu vam tu mnogo pomoći. Sasvim je moguće da godinama pravdate sebi životne izbore i promašaje. To je u redu. To da li ste na pravom putu ili ne, znaćete prema količini radosti koju osećate tokom svakog dana.

I najteži poslovi na ovom svetu, ukoliko smo usaglašeni sa njima, umeju da donesu radost. Ja ponekad nosim kubike i kubike drva od kapije do šupe. Teško je, ali i zabavno. Ponekad pomognem oko čišćenja kanalizacije. Jeste, smešno je, ali kad otpušiš cev bude ti drago. Ali to je zato što sam ja takva, za nekoga čudna. Nekoj drugoj curi bi bilo nezamislivo da to radi, kao što ja ne mogu da zamislim da odem u neki salon za manikir i pedikir pa da mi nokte uređuju sa priborom kojim su uređivali drugim ljudima nokte. Meni je to gadno, zapušena kanalizaciona cev nije. Mislim, jeste, gadno mi je, ali ja napravim izazov od toga.

No, zahvaljujući nekim stvarima koje mi se u životu nisu desile ja sam počela da fotografišem, napravila ovaj blog koji obožavam, naučila da uspešno uređujem nekoliko stranica na Fejsu i drugim društvenim mrežama, shvatila da gomilu stvari uopšte ne želim, postala vlasnik gomile stvari za koje nisam ni znala da ih želim.

I što je najbitnije, u potpunosti ovladala sobom i upoznala sebe i sad tačno znam šta želim i šta ne želim i nemam problem da to i kažem ❤

Nikad ne znaš šta bi bilo da je nešto bilo, ali posmatrajući sa ove distance situacije, prostor i okruženje čiji sam deo htela da budem, jasno mi je da treba da se radujem što se sve to ipak nije dogodilo.

Možda i ti u ovom trenutku pokušavaš da ostvariš nešto, ali bez mnogo uspeha. Pokušaj ti opet, naravno, ali možda stvarno i laješ na pogrešno drvo što bi rekli Englezi. I nije se samo meni dogodilo da to što mi se nešto nije dogodilo postane najbolja stvar na svetu, rešenje, a ne problem. Znam nekoliko ljudi kojima su se planovi dobrano izjalovili, često u poslednjem trenutnku, i eno ih danas uspešniji i srećniji no ikada. Znaš li zašto? Zato što nisu kukali nad sudbinom gorkom (dobro, možda dan ili dva jesu), već su brže bolje ponovo ustali i krenuli dalje. Pomalo kao muve bez glave, ali tako je i najbolje. Onda te život odvede tamo gde zaista želiš da budeš.

Hvala, hvala, hvala svim silama ovog sveta što mi se neki poslovi nisu desili

Sonja

p.s. i ako se i vama desi da vaš mozak pokuša da vas prevari i ubedi da niste dovoljno dobri jer u nečemu niste uspeli, jer nečeg niste vredni, razmislite da nije možda obrnuto i da to nešto ili taj neko nije vredan vas…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s