Kad priroda umiri um…

Od svih godišnjih doba, najviše volim jesen. Mada, volim i proleće. Ipak, s jeseni se nekako najviše šetam. Po kiši, po sunčanom vremenu, po asfaltu i po lišćem prekrivenoj zemlji. S jeseni mi se sve što napišem čini i daleko patetičnijim nego inače, ali s jeseni volim i patetiku.

Ima dana kada se otuđim od same sebe, pa zaboravim da posetim prirodu. Srećom, ovih dana stanujem u sebi i sve češće osetim potrebu da prošetam negde daleko od betona i buke. A kada posle duže pauze prošetam nekom šumom, obalom ili proplankom, onda mi bude malo žao što to ne činim svaki dan.

Mahovina uglavnom pokaže koji je pravi put

Mahovina uglavnom pokaže koji je pravi put

Ne mora to biti neki poseban planinski proplanak, ponekad je dovoljno da odem i na pecanje. Ne mora to biti celodnevni izlazak u prirodu, ponekad mi je dovoljno da sednem koji minut uz neko drvo u parku.

Ne znam za vas, ali ovde je protutnjao neki baš turbulentan period. Svašta se izdešavalo, ali sve nekako usput, pored, između. Možda je i bolje tako. Stres nije uspeo da se pojavi kao stres, ali prehlada, kašalj, jeza i umor su ga sasvim fino odmenili. Čitava stvar kulminirala je mirnim telom i tektek nemirnim umom.

Nisam ni pisala ovih dana jer me je oktobar ostavio bez teksta, ali nije kao da baš ništa nisam imala da kažem. Bilo je tu i sjajnih stvari, poput Sofia Movens radionica i nekih životnih uvida, ali zbog sveopšteg haosa i gomile poslovnih i privatnih obaveza, nekako mi je bilo lakše da ćutim. Naviknuta na tišinu, i sada jedva sklapam ove rečenice u smislenu celinu i shvatam da vam ipak nisam rekla šta je svrha i namena ovog teksta…

Dakle, kada vam se zadesi da vas previše obaveza ščepa oko struka i podigne visoko, a odmah zatim i pusti da slobodnim padom stignete na zemlju, ne dozvolite svom umu da se pokoleba. Posebno ne ukoliko ste već dugo, dugo radili na smirenju istog. Mi, tragaoci za istinom i smislom u sopstvenom životu (ako nije previše pretenciozno tako nešto izreći o sebi), često stignemo na jednu raskrsnicu čija oba puta vode u rasulo uma. I dok tako, još uvek mirno, stojite na toj raskrnici, misleći da li levo ili desno, imam samo jedan savet-idite u prirodu!

Nije rasulo uma previše negativna stvar, zdravo je ponekad srušiti naučene koncepte pa ponovo istražiti sopstvene vrednosti i ciljeve, ali do istog ćete stići i ako pođete u prirodu. Ne želim da zvučim kao neki magazin sa trafike, ali naučno je dokazano da zelena boja umiruje. Razmislite samo koliko je vazduh čistiji kada par kilometara zađete u neku šumu, pa još ako ste dovoljno hrabri da telefone, tablete (i tablete), fotoaparate i ostale manje ili više pametne uređaje ostavite kod kuće ili u hotelskoj sobi, izlečenje uma i duše vam je zagarantovano. Priznajem, ja danas (nedelja, 18.oktobar, prim.aut. i jedne Jece) nisam bila dovoljno hrabra pa da u šumu ponesem samo sebe, ali i uz par gedžeta ipak sam uspela da se na par momenata potpuno opustim i prepustim šetnji.

Naspram večnosti i mi smo tek zrnca prašine rasuta po pustinji, ali svestan je tek onaj život koji ima dovoljno strpljenja da čuje kako zrno prašine udara u šešir pečurke

Naspram večnosti i mi smo tek zrnca prašine rasuta po pustinji, ali svestan je tek onaj život koji ima dovoljno strpljenja da čuje kako zrno prašine udara u šešir pečurke

Boravak u prirodi je posebna vrsta meditacije i sasvim sigurno da nije za svakoga. Moje lično mišljenje je da ne možete istinski stići do sebe, ako ne stignete do prirode, a bitne odgovore ne tražim samo od aplikacija na telefonu, već često pokušam da oslušnem šta neko drvo, ptica ili mrav imaju da mi poruče. A oni, baš kao da navijaju za isti klub i slušaju iste ploče kažu samo ovo: postani jedno sa nama i postaćeš sve.

Pitam se koliko dobrih vila stanuje među ovim gljivama...

Pitam se koliko dobrih vila stanuje među ovim gljivama…

Želim vam da se odmorite tokom ove radne nedelje, a sledećeg vikenda zakažite dejt sa prirodom.
Sasvim prirodna Sonja

Advertisements

7 thoughts on “Kad priroda umiri um…

  1. Vesna kaže:

    Drago mi je da je jos neko zaljubljen u jesen i predivne pejzaze,zvuke i mirise koji opijaju i moje bice svake godine.A kada jos i pise o tome,odusevljena ! Priroda je najlepsa „soba za meditaciju“,a drvo,trava,zemlja i neki topli kamen,najbolja asura na koju mozes poloziti svoje umorno telo zedno nove energije. 🙂

  2. Nessa Lomiva kaže:

    Obozavam prirodu. U potpunosti si u pravu kad kazes da je to put do sebe. Izuzetno sam srecna sto zivim nadomak predivnog parka prirode u Beogradu. Kao mala, zelela sam da zivim u sumi. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s