Čemu drama?

Kada u Srbiji hoćeš nekoga da uvrediš jer iskazuje sopstveno mišljenje, onda mu kažeš: „Šta mi tu filozofiraš?“.

Kada u Srbiji hoćeš nekoga da uvrediš jer iskazuje sopstvene emocije, onda mu kažeš: „Šta mi tu dramiš?“

Nije mi namera da prevaspitavam sedam do dvadeset miliona ljudi (nije ni u zemljama u komšiluku bolje, znam), skidajući ljagu sa ova dva termina, ali želim da vam ispričam jednu priču koja pored filozofije i drame u sebi nosi mnogo dobre i zdrave energije!

Ova priča počinje aprila 2014. godine, kada sam u kafani u spontanom razgovoru sa jednom Rekom pozvana da se kao polaznik uključim u Cekomov projekat edukacije zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju, projekat Interkulturalnog učenja kroz dramu. Cekom je zrenjaninska organizacija koja poslednjih godina uspešno promoviše dramu i amatersko pozorište, koja se svim svojim resursima, a čine ih pre svega mladi glumci i nekoliko trenera-edukatora i jedna Smilja, uključila u projekat Ostrva pre nekoliko godina i moram reći sprovela ga u delo besprekorno.

Smiljana Tucakov, žena pored koje ne možete a da se ne osetite sigurno i zbrinuto, uspela je da okupi priličan broj onih koji su se u drami pronašli i u njoj ostali i zarazila nas je sve jednom specifičnom, smirenom i stabilnom energijom i pre svega ljubavlju i vrednim radom u drami. Ja sam imala i malo sreće da grupa sa kojom sam prošla kroz program Ostrva bude brojna i zainteresovana za proces i upoznala sam više desetina beskrajno interesantnih ljudi. Nakon tog aprila 2014. putevi su nam se malo razišli, ali sam nastavila da odlazim na predstave, tribine i radionice kad god sam bila u prilici, znajući da će se stvoriti prilika da se ponovo sretnemo i uradimo nešto dobro.

Sve što sam naučila, ostalo je u meni i nastavilo da živi kroz mene. U tom kreativnom dramskom procesu sam se pronašla odmah, jednostavno sam se prepoznala u svemu tome i osetila se pozvanom. Sve veštine i znanja sam počela da primenjujem prve radne nedelje nakon prvih radionica kroz koje sam prošla samo kao učesnik, ali nipošto pasivan. Možda nije za svakoga, ali za mene je kreativni dramski proces jedan od najadekvatnijih oblika nastavnog rada, i rado ga primenjujem u struci. Ono što je osnovna karakteristika kreativnog dramskog procesa je što svako može da ima svaku ulogu, svi učesnici su ujedno i kreatori dramskog sadržaja- teksta, scenarija, muzike i sličnog, a ne samo puki prezenteri tuđeg sadržaja. Indirektan ishod uključivanja u kreativni dramski proces jeste rešavanje i nekih ličnih, psiholoških ali i filozfskih pitanja, bilo da smo ih svesni ili ne.

Bilo kako bilo, par povremenih tribina i radionica kasnije, putevi nam se ponovo spojiše na jednoj velikoj konferenciji u Beogradu, koja je ugostila više od dve stotine prosvetnih i kulturnih radnika i nebrojeno mnogo slučajnih i namernih posetilaca Tašmajdanskog parka. Mislim da nikada više nisam bila ponosna na Zrenjanince i zahvalna što mi je pružena prilika da budem deo jedne predivne priče. Dvadesetak mladih Cekomovoca je svim srcem odigralo „Oči“ drugog dana konferencije, a da je predstava bila više nego uspešna govore i razmazane maskare na licima u publici. Ne, nije ta predstava tužna, već je toliko snažna i iskrena da ne može a da vas ne pokrene.

Zrenjaninci su se predstavili i na Bazaru znanja u okviru ove konferencije i kroz različite medije pokazali šta se sve to uradilo u našem gradu u proteklih godinu dana, a uradilo se mnogo, verujte mi. U projekat LOTREK/OSTRVA u Zrenjaninu su bili uključeni predstavnici predškolske ustanove, osnovnog i srednjeg obrazovanja, i sve to je rezultiralo mnoštvom pojedinačnih dramskih procesa i produkata u vidu predstava, skečeva i filmova, jednim priručnikom, objavljenim radovima, scenarijima za časove i jednom radionicom.

Cekomovci u

Cekomovci u „Očima“. Izvor: CEKOM/Fejsbuk

Jedan od direktnih rezultata projekta Ostrva i konferencije, jeste i „Baguž“, festival kreativnosti koji se nedavno odigrao na betonu ispred prostorija mesnih zajednica na Bagljašu. Sonja Ljubotina i ja smo tom prilikom najavile naše radionice, „Dramaštarije“ i „Sofia Movens“.

Ako pratite Sofia Movens stranicu na Fejsbuku, već ste bili u prilici da pogledate fotografije sa te ovog događja. A ako pratite blog duže vreme, znate da kod mene sve mora da dobije neki dublji smisao, te je i ovoga puta tako. Došla sam do nekih otkrovenja, već sam ih podelila sa vama na spomenutoj stranici, ali evo ih u nekoliko rečenica:

Ako ste spremni da zatvorite oči, život će vam pokazati šta je ono čime treba da se bavite. Ako ste spremni da otvorite oči život ćemo vam pokazati kako da do toga stignete. Sve ono što radite, ma koliko vam se malim i nebitnim učini, ako vas u trenutku bavljenja to što radite čini radosnim, ispostaviće se da je upravo to malo deo jedne velike priče. Istrajte. Imate pravo da živite svoje snove. Imate pravo da radite ono što volite. Pritisak je uglavnom teško podneti, ali nemojte pokleknuti. Desiće se, način se će sam naći. I gorepomenuta predstava „Oči“  govore o svemu ovome.

A ako vas zanima čemu još služe drama i filozofija, i ako želite da pronađete smisao i u naizgled besmislenim situacijama te da pronađete način da ostvarite sopstvenu životnu svrhu priključite se Sofia Movens radionicama, koje počinju već 3. oktobra. ❤

Ukoliko želite da saznate nešto više o drami i kreativnom dramskom procesu posetite sajt dramagogije, a u odeljku resursi potražite ideje, priručnike, scenarija za čas i druge interesantne sadržaje.

Još uvek na samom početku jedne priče,
Sonja

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s