Kako da izađemo na kraj sa večitim kritičarima?

Svi znate o kome pišem – o onoj osobi koja uvek ima nešto da doda, nešto da primeti, nešto da sugeriše i nešto da vam prebaci. No, pre nego što počnete da bacate nemi hejt na osobu ili osobe koje vam upravo dolaze u pamet, podsetiću vas da smo često sami sebi najuporniji kritičari. Nije lako imati posla sa kritizerima, ali najteže je imati posla sa samim sobom, posebno ako smo baš spremni da promenimo život na bolje i priznamo sebi sve one omalovažavajuće komentare koje upućujemo tom svom nesretnom ja. Još je teže biti brutalno iskren i prepoznati momente u kojima upravo mi kritikujemo druge, baš onako kako ne podnosimo da sami budemo kritikovani.

Ipak, u sva tri slučaja – bilo da smo kritikovani od strane drugog, bilo da sami sebe kritikujemo i bilo da kritikujemo drugog – rešenje je jednostavno. Ako pratite Sofia Movens stranicu na fejsu, verovatno ste primetili ovu sličicu:

Gledaj svoja posla

Ne znam ni sama kako sam došla do ovog zaključka, ali me je baš prosvetlio. U stvari, znam, setih se upravo! Ovih dana sam izuzetno fokusirana na svoja posla, veoma posvećena jednom broju stvari i obaveza. Ta moja fokusiranost, osim što donosi izvanredne rezultate, donela mi je jednu potpuno novu stvar u životu, jedan potpuno novi pogled na svet. Možda ovaj moj novi uvid nije potpuno nov za ostatak sveta, ali za mene jeste. Naime, primetila sam da više uopšte ne primećujem da li drugi ljudi gledaju moja posla. Izvesno je da neki to rade, ali ja toliko gledam svoja (moja su ta posla, ali mi lepše zvuči svoja) posla da ne stignem ni da ih primetim, niti da ih čujem, niti da me neki komentar povredi.

Osim što se emotivno štedim, mada je bolje reći da se nesebično dajem onome što me zanima, daleko sam i efikasnija, pa je mesta za neku ozbiljniju kritiku malo. Toliko se trudim da neke stvarčice obavim i sprovedem u delo da ne stižem ni sama da posumnjam u samu sebe. Iz fokusa se rađa i predanost, a predanost i sumnja ne idu zajedno. Il’ se daš, il’ se ne daš, ne može to na malo i tektek.

Super mi je zabavno što neke stvari koje godinama držim na stendbaju, ovih dana sprovodim u delo, a još zabavnije što sam neke od tih stvari i pismeno obrazložila u nekim razgovorima sa samom sobom pa sad posmatram kako se neka ograničenja i pogrešna uverenja tope. Postoji jedna knjižica koju ću vam vrlo verovatno predstaviti uskoro. Ja sam je dobila na poklon i u tim danima bila je u blagoj suprotnosti sa onim što je bila moja trenutna životna filozofija. Nakon prvog čitanja nisam baš sve zadatke predložene u knjizi ispoštovala, ali sam joj se par meseci kasnije vratila. Jedan od zadataka  sastoji se u prepoznavanju onih ograničavajućih uverenja koja nam stoje na putu do ostvarenja. Meni je vazda na putu stajao taj strah od „šta će ko da kaže“. Trebalo mi je dosta vremena da ukapiram da će svakako neko nešto da kaže, radila ja ono što želim ili ne. Pa kad će vazda neko nešto da kaže, zar nije bolje da nam neko kaže da nije dobro nešto što smo uradili, a da smo pritom baš to i to želeli da uradimo, nego da nije dobro nešto što smo uradili, a da svakako nismo ni želeli to da uradimo? Nadam se da ste shvatili šta sam htela da kažem, a htedoh reći da je bolje da radiš ono što želiš i da te neko kritikuje zbog toga, nego da radiš nešto što ne želiš pa da te neko opet i svakako kritikuje.

Da, nije lako da se usudiš i počneš da radiš ono što želiš.  I naravno da sam i ja imala mnogo sumnji i strahova kada sam počela da piskaram na ovom blogu. I nisam prvo rešavala sumnje i strahove, nego sam se fokusirala i zaplovila u ove vode, pa su sumnje i strahovi nestali sami od sebe, naizgled. A nestali su jer sam se predala. Jer se predajem. Mnogo je takvih primera u životu, svi mi imamo frku od raznih stvari, ali baš kao što se i strah od vode razbija u vodi, tako  je i sa drugim stvarima.

Kada se date polovično i ono što radite će biti polovično. Kada se istinski posvetite, rezultati će biti sjajni. Ali nije poenta ni u rezultatima. Meni se ponekad dešavalo da nešto odradim pošteno i potpuno, a da rezultati ne ispune očekivanja. Ipak, kad znaš da si uradio sve što je bilo do tebe, ne možeš da se osetiš loše. Čist si pred samim sobom i zadovoljan samo zato što si uradio sve što je bilo do tebe.

Fokusiraj se na ono što je tebi važno ma šta drugi mislili o tome

Fokusiraj se na ono što je tebi važno ma šta drugi mislili o tome

Kada se istinski fokusiraš na ono što je tebi važno, zaista više ne čuješ kritizere. Zahvalan si im, vidiš ih cele, ali te ne povređuju. Naravno, konstruktivne predloge uvek usvojiš pa i one nekunstruktivne dvaput preispitaš, možda su na mestu… Sa druge strane, kada se istinski fokusiraš na ono što je tebi važno nemaš vremena da primećuješ tuđe greške. Kad imaš cilj ispred sebe kojem si posvećen nije ti bitno da li su peškiri složeni ovako ili onako. Kad si dokon, pokvarićeš nekome dan zbog pogrešno savijenih peškira (ja ne volim kad se peškiri slože tako da se vide ivice, dijagnoza na pomolu… 🙂 )

Tako da vam je odgovor na to pitanje iz naslova veoma jednostavan – posvetite se maksimalno svojim snovima i ciljevima i nestaće navika da prisluškujete kritizere oko sebe i u sebi, a i potreba da drugome upućujete nepotrebne kritike.

Svakako, dobronamerni komentari nam često mogu poboljšati kvalitet života, pitanje je samo koliko smo otvoreni da ih čujemo i primenimo. I da znate, što vas više neki dobronamerni komentar nervira – to više treba da ga usvojite.  Trik je samo napraviti razliku između dobronamernih komentara koji nas iritiraju i kritika koje su nam upućene sa namerom da nas povrede.

Znam da vas ponekad trgnem iz dogmatskog dremeža i da vam ne saopštim baš ono što želite da čujete. Mogla sam vam reći da ste sjajni i da treba da stanete ispred onih koji vas stalno kritkuju i da im saspete sve u lice, ali od toga nema ništa, osim malo privremene naslade za energetske vampire. Ne očekujte potvrdu i ne očekujte pohvalu od onih koji vas uglavnom kritikuju. Ako neka pohvala i dođe – sjajno, ako ne dođe opet sjajno. Sjajno je i ako vam neko uputi kritiku, to će vam dati šansu da vidite da li ste sazreli ili ne. Ako ste sazreli ni neki zlobniji komentar vas neće mnogo pomeriti iz mesta. Ne možete doveka prebirati po glavu uvrede i povrede, nekad morate i da počnete nešto konkretnije da radite…

Odoh i ja nešto da uradim,
Sonja

Advertisements

4 thoughts on “Kako da izađemo na kraj sa večitim kritičarima?

    • iamsonja kaže:

      Mogli bi sad, eksperimenta radi, da isprobamo predloženu tehniku pa da vidimo kakvi bi odgovori usledili. To pitanje „Zašto te to toliko zanima?“ može imati i terapeutski efekat na kritizera. Ono što je izvesno da ću samoj sebi postaviti to pitanje pre nego što sledeći put nekome uputim kritiku. Hvala!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s