Minimalizam 2

Istinski minimalist će vam reći da je „dva“ već mnogo. 🙂 A ja, jedan neistinski minimalist, da ne kažem minimalistkinja, ću vam još malo pričati odnosno pisati o ovoj temi. Otkud uopšte minimalizam u mome životu, pitate se. Otud, kažem ja, jer sam shvatila da u delovima doma u kojima ima malo, a sasvim dovoljno stvari, red vlada bez mnogo intervencije. Valjda je tako i u životu, ali to tek naslućujem. 😉

Svi mi donosimo odluke u životu, verujem – najbolje što umemo. Ipak, nismo ni svesni u kojoj meri odluke koje donosimo NE zavise od nas. Znam, ovo je u potpunoj suprotnosti u odnosu na ono što inače tvrdim – da smo svi stoprocentno odgovorni za sopstveni život. Da probam da pojasnim… Svet u kojem živimo najbolji je od svih, ali u velikoj meri zavisi od poruka kojima smo svakodnevno „bombardovani“, vama poznatijih pod imenom „reklama“. Jeste da je taj izraz malkice i staromodan, ali princip je manje više isti svih ovih godina, decenija, možda i vekova. Kupi ovo, ovo ti je neophodno, ovo je najbolje, ono je najbolje i tome slično.

Postalo mi je jasno da je to da li je nešto najbolje  ili ne jedna izuzetno relativna stvar i zavisi od onoga koji piše saopštenje. Način na koji ćemo nešto saopštiti je izuzetno važan i često se može zloupotrebiti. Vi možete izreći i neku neistinu i delovati potpuno iskreno, to se uči i vežba. Ipak, verujem u neku karmičko-kosmičku pravdu te ni ta naučena „iskrenost“ ne može doveka ostati neotkrivena odnosno neraskrinkana. Sa druge strane, neke sjajne stvari ostanu nevidljive jer neko ne ume da saopšti koliko su zapravo sjajne.

Kada sam pre par godina počela da meditiram, počela sam malo drugačije da posmatram svet oko sebe. Kao da se nekakva distanca uspostavila između mene i police sa proizvodima u supermarketu. Zapravo, prvo se ta distanca uspostavila pa sam tek onda počela da meditiram, ali to je jedna druga priča. Moja prva želja za jednim daleko minimalnijim načinom života rodila se u kupatilu. Znam da ovo zvuči čudno, ali zapravo je to jedno od retkih mesta u kući u kojem vas, hteli – ne hteli, sa svih strana bombarduju brendovi i šareniš pa je logično, barem meni da ćete u tom prostoru prvo i poželeti da se oslobodite etiketa.

Interesantno je to koliko su mi ova dva minijatura oblutka donela radosti u poslednjih par dana. Dobila sam novu šaku kamenčića i po čitav dan ih ispitujem i istražujem. Dobro, nije baš čitav dan, ali u tih par minuta slobodnog vremena potpuno sam im posvećena!

Interesantno je to koliko su mi ova dva minijatura oblutka donela radosti u poslednjih par dana. Dobila sam novu šaku kamenčića i po čitav dan ih ispitujem i istražujem. Dobro, nije baš čitav dan, ali u tih par minuta slobodnog vremena potpuno sam im posvećena!

U mojim dvadesetim godinama sam imala mnogo problema sa kožom, a za nekoga ko se kroz pubertet provukao neozleđeno, ovo je zaista bilo bolno iskustvo. U svom tom ludilu, tragajući za rešenjem prošla sam kroz razne faze, ali su preovladavale sledeće: imam problem – rešavam ga nekim poznatim brendom – imam još veći problem. I tako godinama. Onda sam počela da čitam etikete i da kupujem još skuplje proizvode koji ne sadrže to, to i to. Imala sam problem – rešavala ga najpoznatijim brednom – imala još veći problem. I tako sam jednog dana sve to pobacala i odlučila da više ništa ne stavim na lice. Ni šminku. Za par dana problem je nestao. Za par dana! Dobro, možda sam ovo malo prenaglašeno saopštila, problem se u prvih nekoliko dana drastično smanjio, a narednih nekoliko nedelja i potpuno nestao. Danas se tek ponekad našminkam i kad dođem kući umijem se samo mlakom vodom. Apsolutno nikakvo drugo sredstvo ne koristim, čak ni sapun za lice. Ponekad nanesem običnu apotekarsku hidratantnu kremu, ali sam pre nekoliko nedelja ostala i bez nje i večito zaboravljam da je kupim. Da ne smatram to previše intimizirajućim momentom, fotkala bih vam sopstvenu kožu. Nije savršena, ali je zdrava i odmorena od hemikalija. Nije bilo lako pobacati sve te proizvode, ali kad se klik u glavi desi, to dođe samo od sebe. Ne kažem da više nikada neću kupiti neki poznati brend, naprotiv, ali etiketama više ne robujem. Ne kažem da je minimalizam za svakoga, ali se ja pronalazim u tom konceptu, u onoj meri u kojoj mi odgovara i na neki meni svojstven način. Imam po jedan komad od stvari koje su mi neophodne i koje svakodnevno koristim. Konkretno – imam jednu maskaru, jedno rumenilo, jedan ruž, jedan dezodorans i tome slično, i ne gajim zalihe. Naravno, bude tu malo onih opsesivno-kompulsivnih momenata, pa ako i kupim nešto novo, to ne diram dok ne potrošim staro. Trenutno u opticaju imam četiri korektora i to me izluđuje. Trudim se da potrošim makar jedan od ta četiri ovih dana, pa da ih bude tri. Donedavno sam posedovala četiri maskare, silne neke olovke i ajlajnere i razne stvari koje nisam koristila, ali sam ih čuvala pod parolom – možda zatreba. Ali nikada ne zatreba. I samo stoji i zauzima prostor i doprinosi neredu i nervira. U’vatiš i baciš. Ako je novo i/ili divno, a ne treba ti – onda pokloniš.

U jednom periodu mog života nisam imala dovoljno novca da sebi priuštim neke brendove. Mislila sam – koliko propuštam. Onda su mi ti brendovi postali ponovo dostupni, a kako im ne robujem, objektivno sam shvatila da je većina toga nešto što ja ne želim, ma šta mi stranice časopisa koji mnogo volim rekle. Da, bacila sam novac. Kad sam shvatila da sam ga bacila, onda sam ga i bukvalno bacila, a zajedno s njim i kajanje što je potrošen. Moja kozmetika je svedena na minimum, nešto je čak i mojih ruku delo (isprobala sam jedan od recepata za DIY puder za lice i oduševila se, možda vam napišem jedan tekst na tu temu). Meni nikada neće biti žao novca, ako mi se nešto dopadne i kvalitetno je rado ću potrošiti i relativno veću sumu. Nije poenta u kvantitetu u bilo kom smislu pa tako ni u količini novca, već u kvalitetu. Ipak, sve mi se više sviđa ideja da ne posedujem više od jednog većeg nesesera kozmetičkih stvari i uveliko radim na tome.

Okej garderoba, okej kozmetika, ali po prvi put u životu počinjem da se odvajam od knjiga. Mi društvenjaci smo teški horderi i knjiga nikad dosta, a kako ih zaista i čitamo, uvek mislimo kako su nam sve do jedne neophodne. Međutim, odvajam polako knjige koje ću proslediti (još uvek ne mogu da zamislim da bacim knjigu, mada imam nekoliko prastarih udžbenika kojima se crno piše, nadam se da su još uvek važeći pa makar da ih nekome poklonim). Mislim da će deo tih knjižurina koje mi nisu preko potrebne ipak završiti na tavanu (pod katancem u nekoj curver kutiji), jer još uvek nisam spremna da ih se u potpunosti rešim. Odvajanje je sentimentalan proces, a mi na ovijem prostorima nismo baš skloni sentimentalnosti tog tipa… Ipak, da se polu-latinski izrazim, separacija je uvek i neka reparacija, tako da odvajanje nosi u sebi i taj isceljujući momenat.

Očistite svoj život, baš kao što je Arsen govorio u onoj pesmici – od nepotrebnih ljudi i nepotrebnih stvari i nepotrebnih kompleksa, dodajem ja. Zapitajte se da li nešto kupujete jer vam je nametnuto ili zato što birate to da kupite, bez obzira na to koliko to košta. I jeftine stvari vam mogu biti nametnute kao neophodne. Nemojte potrošački trošiti svoj život, već ga istinski proživite. Pa šta ako za ručak umesto šanpjera imate ‘leba i masti. Jela sam i jedno i drugo, daleko češće ovo drugo nego ovo prvo, i nisam sigurna da mogu precizno da kažem šta mi je draže. Meni je najbitnije što gotovo za svaki obrok u svom životu mogu da vam ispričam neku anegdotu jer život živim pored sjajnih ljudi, s kojima sam opet vazda išla u posetu nekim drugim sjajnim ljudima, koji su sjajno kuvali i/ili znali za neka sjajna mesta gde se nešto sjajno može pojesti. Moj vam je život jedna velika anegdota i verovatno ću kad ostarim biti dosadna poput deda Alberta i onog njegovog „during the war“ sa tim pričama iz mladosti i detinjstva…. A kad smo već kod detinjstva, odrasla sam na grizu, beloj kafi sa belim šećerom, čorbastom pasulju i razvučenoj piti sa sirom i srećna sam zbog toga. I to je nekakav minimalizam…

Nisam vam nešto konkretno rekla ovim tekstom, ali svašta možete, ako želite, izvući iz ovih redova. Moj život je još uvek u nekoj de-fazi, tj bolje rečeno ra-fazi (raščićavam, rasklanjam, razmatram i radujem se mnogooo svemu što stiže, ali i sa radošću otpuštam sve staro). Poenta koju sam sakrila između ovih redova je nešto što i jeste osnovna ideja ovog bloga – pojednostavite život. Ne treba vam petsto i jedna krema da biste bili „bomba“, ponekad su dovoljni domaći pekmez i sarma. Joj, nadam se da pratite ove moje rendom-edo-majka stihove i misli. Ostavljam vas da sami pronalazite svoje mere pa onda prema njima i sopstveni život uređujete, a ja idem još malo prečešljam stvari koje posedujem te da se još kojeg komada otarasim. Možda je malo grubo zvuči ovo „otarasim“, ali meni ta reč donosi neviđeno olakšanje, iako sve čega se „otarasavam“ zapravo sa mnoooogooo ljubavi prosleđujem dalje. No, to raščišćavanje ne mora uvek biti vezano samo za stvari pa ako vas već ne oduševljava ideja da preberete svoj garderober i kozmetički neseser, onda pobrišite stare mejlove i odjavite se sa svih onih lista koje ničemu ne služe. Očistite svoje „to-do“ liste, odradite ono što predugo odlažete i ne prihvatajte nove obaveze. Barem danas. Mada, ponedeljak je, teško da ćete uspeti ceo dan da govorite „ne“, ali pokušajte da makar dva minuta  ne radite ništa. I to je minimalizam, dva…

Želim vam divnu (ne)radnu nedelju,
Sonja

 

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s