Minimalizam življenja

Pre nego što u vam u jednom dahu i desetak pasusa isporučim današnji tekst, imam par obaveštenja koje sam previdela da napišem u prethodnom tekstu. Svi nama je baš dobro došla serija 21, i vama i meni, i na Facebook stranici Sofia Movens sam proćaskala sa nekima od vas pa je dogovor pao da u narednog periodu pišem ponedeljkom, tj da objavljujem tekstove ponedeljkom ujutru. I potpuno sam smetnula s uma da neki od vas nemaju Fejs, ili možda niste fanovi Sofia Movens stranice, tako da vas obaveštavam sada i izvinjavam se što sam ovu činjenicu previdela.

No, da malo parafraziram Kolju: nije bio ponedeljak ujutru, nego utorak 🙂 Da, znam da je utorak, ali imam inspiraciju i rešila sam da vas počastim jednim tekstićem na temu minimalizma i primitivizma. Znate da sam već u dva navrata pisala o prostoru, kojim sam malkice i opsednuta ovih dana. Uglavnom imam utisak da se vrtim u krug. Premeštam stvarčice iz nereda u red, a onda ih razvlačim po kući dok opet ne bude nered, i tako… To je zato što mi se život ovih dana baš menja, na bolje, srećom i naravno, i neke stvari koje su ranije imale centralno mesto polako prestaju budu važne, a na njihovo dolazi nešto drugo.

Tako, na primer, moja mala manufaktura rukotvorina (hm, pleonazam li je?) prestaje sa radom, jer ne mogu da postignem da i tamo i ovde budem dovoljno fokusirana i predana. Ovaj blog postaje kao neki dnevni  posao, a i na tom planu ima promena, no o tom potom. Plus još radionice s jeseni. Jednostavno sam morala da donesem odluku i donela sam je i srećna sam zbog te odluke. Trenutno sam u nekoj međufazi gde još uvek radim sve što sam do sada radila istovremeno se pripremjući za nove aktivnosti, i sve je u nekakvom konstantom haosu, koji se polako uređuje. Mada, kako ništa, a posebno ne haos, nije konstantno tako gomile stvari šetaju po kući, ponekad mislim i potpuno samostalno (tururuturururu).

U svemu tome ja po nekoliko sati „visim“ na Pinterestu, a inspirativni Jutjub klipovi po ceo dan žubore u pozadini. Da, znam, imam adiktivni tip ličnosti. Cela stvar kulminirala je mojom sve većom verom da je minimalizam neki sledeći korak u načinu življenja, a neke stvari su već i počele da se dešavaju. Sve je počelo tako što sam shvatila da ću imati daleko manje prostor-vremena za šamšulacije u narednom periodu, te da ću svoje prostor-vreme morati dobrano da organizujem. Pronašla sam toliko sjajnih ideja, a neke su mi i same sinulu u umu, i obećavam da ću ih sve podeliti sa vama, jer sam shvatila da i vama, a i meni, najviše prija kada o takvim stvarima pišem. No, kada prepoznaš problem/zadatak odmah počinješ da tražiš rešenje i u traženju rešenja ja sam stigla do minimalizma.

Ko kaže da uvek mora nova i drugačija fotka, i ova se sjajno uklapa u ovaj minimal style

Ko kaže da uvek mora nova i drugačija fotka? I ova se sjajno uklapa u minimal style

Minimalistički koncept življenja, kao što znate ili pretpostavljate, podrazume život u kojem je sve sve svedeno na minimum. U ekstremnim oblicima minimalistički način života podrazumeva imanje jedne kašike, viljuške i noža, jedne čaše i činije, jednog para pantalona i dve, tri identične bluze i dovoljno namirnica u kući da se preživi dan. Eventualno krevet. U nekom meni prihvatljivijem obliku, minimalizam podrazumeva čišćenje života od svih onih stvari koje ne koristimo ili koje ne smatramo apsolutno predivnim. Život u malom prostoru se lako pretvori u nešto nalik na zatvor, ako dozvolite da vas stvari okruže i nadvladaju. Život u velikom prostoru lako postane život u malom prostoru.

Pisaću vam još o ovom temi u nekoliko narednih tekstova, a za sada ću vam reći šta je ono što sam do sada sprovela u delo.

Paja i ja delimo jedan orman, koji nije velik, ali nekako smestimo sve što posedujemo u isti. Skoro sve. Pokušavala sam i ranije da u potpunosti promenim sadržaj svog dela ormana, da ga očistim od svih komada odeće koji su, hm, detinjasti. Naime, ja imam trideset godina, ali verujte mi da izgledam daleko mlađe. Još kad se obučem onako kako sam ja znam, izgledam kao devojčica. Češće kao dečak. Sasvim je u redu da se oblačiš kako god želiš i kako god se osećaš, ali u 90% slučajeva ja nemam nameru da izgledam kao devojčica, niti kao dečak. I onda bih ja tako podelila gomilu „detinjastih“ stvari, i kroz par meseci pribavila istu takvu gomilu novih, jednako detinjastih. Ovaj put sam bila pametna i u pogon stavila sve što znam, a znam da ti prvo treba vizija, ideja, da bi ono što želiš da sprovedeš u delo bilo efikasno. Dok sam ja vilenila po sobi i svetu, lepršavopojmanemajući kako uopšte želim da izgledam, i garderober mi je bio sav tako lepršav i neusaglašen. A onda sam lepo sela, odvojila malo vremena i pronašla gomilu fotki odevnih kombinacija koje su raznorazne sjajne cure i blogerke pripremale pažljivo, kao što ja pažljivo pripremam ovaj tekst. Konsultovala se malo sa Pajom i došla do nekog stila koji sam prepoznala kao moj, kao nešto što (trenutno) na najbolji način ocrtava ono što ja jesam. A onda je došao trenutak istine, i prebiranje po svim komadima garderobe koje posedujem. Stotinak ih je iz ormana prešlo u jednu poveću putnu torbu, i za sada čekaju da ih rasporedim u nove domove. Ono što je ostalo su stvari koje su mi udobne, koje mnogo volim, koje mi sjajno stoje i koje se uklapaju u novi stil. A kako mi je dosta toga falilo, morala sam nešto i novo da nabavim. Fokusirala sam se na dve varijante kombinacija: teget i braon, i crno i sivo. Prvo mi je mama na zrenjaninskom buvljaku uzela jednu predivnu, predivnu, predivnu Promod haljinu, jesenju, za 100 dinara. 100!!! dinara. Potom sam pronašla sam jednu predivnu, jednostavnu crno-sivu bluzicu u nekom „ombre“ fazonu, takođe je platila neverovatnih 100 dinara. Obožavam zrenjaninski buvljak! I Paja me je obradovao sa potpuno novim čizmicama koje je otkupio od jedne naše poznate modne blogerke, po više nego duplo jeftinijoj ceni od originalne. Ja uopšte ne razumem zašto mi je trebalo ovoliko vremena da stignem do jednog toliko jednostavnog, a toliko lakog za međusobno ukombinovati, sadržaja ormana. Sinoć sam isprobavala svoje odevne predmete i uspela da ukombinujem više od 20 različitih odevnih kombinacija, što je sasvim dovoljno za mesec dana odlazaka na posao ili faks, recimo. Posedujem jedne farmerke, jedne crne i jedne drapičaste pantalone, jednu crnu i jednu kariranu suknju, četiri košulje, tri džempera i nekoliko haljina. Kombinacije sa kariranom suknjom nisam ni isporbavala.

Primitivno je uverenje da ti treba orman veličine manje garsonjere da bi imao šta obučeš. Još primitivnije je da ti trebaju hiljade eura da bi bio sjano obučen. Pre neki dan sam pročitala jedan tekst koji je za zrenjaninski.com napisala Jovana Bovan, koja hrabro i moram reći sjajno stoji iza bloga Cipelica-štiklica. U tekstu objašnjava kako se danas blogerska moda svela na brendove i takmičenje u količini, a ne u stilu. Ne kažem, ponekad treba priuštiti sebi nešto što je vrhunskog kvaliteta, brendirano i iako i sama obožavam Sex and The City, mislim da nam ipak ne treba orman pun cipela, ponekad su dovoljne i jedne jedine, crvene, pa da izgledate sjajno. Ako meni ne verujete, uverite se i sami: http://cipelicastiklica.com/10-ways-to-wear-9/

Mnogi uspešni ljudi nose takozvane uniforme, odnosno prepoznatljivi su jer uvek nose određene boje, ili određene komade odeće poput obične bele ili crne majice, ili jednog tipičnog kroj odela.

Odužilo se ovo pisanje o garderobi, sad već moram da idem, a toliko toga još želim vam napišem, no sad šta je tu je.  i nije poenta u garderobi, već u principu, ali o tome ipak u sledećem tekstu .

Šta ti je moć navike, navikla da piše svaki dan ništa drugo je ne zanima… 😀
Budite mi dobro
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

Advertisements

2 thoughts on “Minimalizam življenja

  1. maliiv kaže:

    Čekaj da se ponovim: ženo, kao da čitam sopstvene misli. 😀 Ali deljenje ormana i izbacivanje odeće koja je detinjasta jer ja sada imam 30 (uskoro 31) i izgledam i zvučim mlađe i dosta često me oslovljavaju po gradu, prevozu i prodavnicama sa “devojčice“. Haha, fenomenalno! 🙂
    “A onda sam lepo sela, odvojila malo vremena i pronašla gomilu fotki odevnih kombinacija koje su raznorazne sjajne cure i blogerke pripremale pažljivo, kao što ja pažljivo pripremam ovaj tekst. Konsultovala se malo sa Pajom i došla do nekog stila koji sam prepoznala kao moj, kao nešto što (trenutno) na najbolji način ocrtava ono što ja jesam.“ – na ovo nemam komentar, ahahaha. 😀 😀 Izgleda da mi kreativci fukncionišemo po istim principima.

    • iamsonja kaže:

      Da, da, to je proveren recept: čeprkanje (Pinterest), konsultacije (muž, il ko koga/šta ima), rezultat (new fabulous me) 😀 Hvala na čitanju i pisanju, nadam se da si dobro, Ivančice! Ono za 30+ devojčičarenje neću da komentarišem 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s