21: #20 Biti znači biti zahvalan

Odem ti ja danas da onaj Flejzbuksi, i prva stvar koju ugledah je ovo:

„Jutros ste se probudili ne baš najbolje volje?
I ne osećate se baš najzadovoljnije…
Ne brinite, samo ste nezahvalni…“

Okačila jedna Ana (znam da čitaš 🙂 ), a ja počeh da se smejem bašbaš glasno. Zaista je Univerzum sjajan, i zaista ume da nas trgne iz dogmatskih i drugih dremeža. Prvo, em je tema današnjeg teksta zahvalnost, em sam se ja probudila sva nešto nezadovoljna. Ipak, pročitah ono i nasmejah se, i sve postade okej. (Hvala Ana)

Zahvalnost je način života. U onoj meri u kojoj je reč hvala izgubila svu svoju snagu zbog svih tih bezbrojnih kurtoaznih izgovaranja, u istoj meri se, barem meni, zahvalnost vratila na velika vrata. Svi mi učimo decu da izgovore to hvala, ali ih ne učimo da budu i zahvalni. Ne treba da kažeš hvala, već treba da osetiš, da osvestiš činjenicu da ti je nešto dato, ej, neko je tebi nešto dao. Mnogo je skrivenih blagoslova u činu davanja i primanja. Onaj koji daje blagosloven je jer ima šta da da, ali još bitnije ima kome da da, a onaj koji prima blagosloven je jer ima nekoga ko mu daje, ko baš njemu daje.

Loši ljudi ne postoje, to su samo dobri ljudi koji su privremeno zaboravili da budu zahvalni.

Svi smo mi zahvalni kad nam neko da sto maraka. Ali nije poenta u sto maraka, niti je istinska zahvalnost kad ti neko da sto maraka, a ti mu kažeš hvala ti, beskrajno ti hvala. Poenta je da budeš zahvalan i kad nema tih sto maraka na vidiku. Poenta je da kad ustaneš, kad se probudiš prvo kažeš hvala Ti, što sam se probudio, što sam spavao, što imam krevet. Jer neko nema ni to. Nije mnogo bitno kome ti to hvala upućuješ, da li Univerzumu, Isusu, Bogu, Alahu, bogu ili kakvom dobrom kućnom duhu. Tebi možda jeste bitno, meni nije. Meni je bitno da ti tu zahvalnost istinski osetiš, da je istinski proživiš. I ne brini, tamo gde postoji zahvalnost, tamo nema loših sila, niti loših misli, niti loših ljudi. Dobri ljudi su zahvalni. Loši ljudi ne postoje, to su samo dobri ljudi koji su privremeno zaboravili da budu zahvalni.

Zahvalna što imam drugare koji mi sa putovanja uvek donesu kamenčice. jer znaju da ih obožavam. A onda ih glancam i pretvaram u kamenčiće zahvalnosti, koje ću vam s jeseni od srca darovati u okviru Sofia Movens radionica.

Zahvalna što imam drugare koji mi sa putovanja uvek donesu kamenčice. jer znaju da ih obožavam. A onda ih glancam i pretvaram u kamenčiće zahvalnosti, koje ću vam s jeseni od srca darovati u okviru Sofia Movens radionica.

Ja ponekad, kad ne mogu da zaspim do jutra, ili ako se baš rano probudim, onda izađem u dvorište, tektek sviće, još uvek je hladno, svi spavaju. Izađem i gledam tu poluosušenu travu (slabo je zalivamo jer nam bitno da i ljudi u zgradama mogu da se tuširaju, a godina je sušna) i kajsiju koja je preživela jedan tumor i barem tri potpuna okresavanja, i lešnike, lozu i baštu koja se nazire tamo negde iza, i moju bašticu lekovitog bilja i komšijske kuće, i slušam slavuje koji pevuše i nekog psa koji par kuća od nas laje i petla kod komšije koji kukuriče (petao kukuriče, ne komšija), i mislim se, Živote, hvala ti. Hvala ti.

Što bi rekao Dino iz Letu štuke, to nije nikakva posebna kuća, niti je to kakav poseban vrt, ali taj minimalizam banalnog života je nešto što nikada neće prestati da me fascinira. Zahvalanost se pre svega izražava svešću o blagoslovima koje imamo, i ništa nije nebitno, niti je nešto više, a nešto manje bitno. Nije Mazda veći blagoslov od Yuga, niti veća plata iziskuje veću zahvalnost od prosečne. Zahvalnost je svesno stanje radosti, a ne finansijsko ili kakvo drugo stanje. Zahvalnost se izražava i rečima, ali ne praznom rečju hvala, već rečima iza kojih stoji puno srce. Zahvalnost se izražava i delima. Ako ste zahvalni za ono što imate, vodićete računa o tome, a što više vodite računa o onome što imate, to više i imate. Što više vodite računa o sebi, duže ćete biti, što više vodite računa o drugima, bićete srećniji.

Nije lako biti konstantno zahvalan. Svi smo mi nervozni, besni, bahati, neuredni, depresivni, a sve su to oblici nezahvalnosti. Ako si zahvalan životu što si živ, nemaš ti vremena da budeš nervozan, besan, depresivan, ako si zahvalan za ono što imaš to ćeš s ljubavlju i pažnjom čuvati. Lako je od drugih očekivati nešto, pa biti nezadovoljan kada očekivanja ne ispune, ali šta si ti uradio za tog drugog, kada si ti ulepšao nekome dan ili mu pomogao? Ovoga se uvek setim uvek kada postanem nezadovoljna ili kad nešto očekujem od drugih. Nisu naši planovi i obaveze bitniji od tuđih, niti su drugi dužni da budu dostupni i operativni. Ako si nezadovoljan jer neko nije uradio ono što si ti očekivao, probaj za promenu da budeš zahvalan za sve ono što jeste uradio.

Teško je imati posla sa konstantno nezahvalnim ljudima, oni vazda nešto očekuju, potpuno nespremni da u sopstvenom životu išta promene. Ipak, jedini način da ih (se) rešimo, jeste da budemo zahvalni što su deo našeg iskustva, što nas uče i pomažu nama da postanemo bolji. Nezahvalni su najnesretniji, možeš im dati ceo svet, naći će oni nešto što u tom svetu fali. Svi smo takvi ponekad, ali nezahvalnost je samo stav, to je stanje stvari, a svaki se stav može promeniti.

Mislim da ono zbog čega sam ja zahvalna ne bi stalo u ovaj dvadeset i jedan tekst, ali izvesno je da sam ovih dana baš zahvalna za ovu ideju o dvadeset i jednom tekstu i još sigurnije zahvalna što zajedno prolazimo kroz ovo iskustvo. Zahvalna sam što umem da pišem, što me je neko tome podučio, i tehnički i suštinski, zahvalna sam što me čitate. Ne zato što me tehnički čitate, nego zato što imate dovoljno poverenja u mene, zato što sve ovo čitate svesno i zato što ponešto i primenjujete. Neko je jednom rekao budi promena koji želiš da vidiš u svetu. Taj neko je promenio i svoju zemlju i svet. Možda nemaš sto maraka, ali nešto imaš. Iskoristi to. I ako budeš zahvalan na tom putu postajanja promene koju želiš da vidiš, vratiće ti se stostruko, i u markama i na druge načine.

Eh, Klaro, Klaro...

Eh, Klaro, Klaro… I ne brinite, onolike šestice ne označavaju vraga, vrag ga i odneo, već je simbolika tog broja poziv da malkice skrenemo pažnju sa materijalnog sveta i potražimo balans između materijalnog i duhovnog. Ispunite li svoju svrhu, odgovorite li na svoj poziv, tada će i naknada doći.

Zahvalna što sam u životu imala pa nemala tih sto maraka, jer sam naučila da je važno radovati se malom isto koliko i velikom. I sad imam i kad imam i kad nemam.
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s