21: #15 Na život gledajte srcem i umom

Velike stvari u životu su vrednije ako se iskažu na neki jednostavan način. Imala sam tu sreću da pročitam mnogo mudrih knjigu (sreću da vidim, da umem da čitam, da su mi mudre knjige dostupne), pa sam ipak mnogo više ili barem jednako mnogo naučila od nepismenih, onih kojima ni neke osnovnije stvari od knjiga nisu dostupne, onih koji nikada ne bi razumeli Hegela, ali tako dobro razumeju život.

Pa ipak, postoji nešto u čemu se slažu i oni mudri i oni mudriji, a to je da je čovekov život smislen samo onda kada čovek ima plan i viziju. Pod ovim „plan“ ne mislim na jednu zapisanu verbalnu strukturu života koju nosamo okolo u svojim tefterima, već na plan kao nadu. Čovek koji ispred sebe ima nekakav cilj, nešto čemu se nada i veruje da će uspeti da ostvari je živ. Čovek koji to nema veći je slepac od najslabovidijeg. Neka je taj plan i jednostavan i trivijalan, a opet nimalo naivan, kao nada da ću večeras pronaći suvo mesto da na njega spustim stvari i telo, ili neka je velik kao nada da će svi beskućnići ovog sveta dobiti svoj topao i suv dom. Kakav god plan bio, i gde god se čovek nalazio, ako nečemu teži – onda teži i životu, a ako više ničemu ne teži i ničemu se ne nada – zaputio se put večnosti.

Pogledajte za tren oko sebe, pogledajte svoje neposredno okruženje, prostor u kojem se nalazite, dišete i sedite, stojite ili ležite. Je li to prostor koji vas ispunjava toplinom i mirom, ili još uvek težite jednom takvom. Razmislite malo o svojoj prošlosti, razmislite malo o svojoj budućnosti, a onda konačno i razmislite o svojoj sadašnjosti. Gde ste? Jeste li tu gde želite da budete, ili daleko od sebe? Umete li da cenite ono što imate, ukazujete li poštovanje tome što barem nešto imate, ili ste bahati i nezahvalni i nesvesni da je nekome to što imate san koji ne baš srećan uglavnom sanja sam. Znam, gruba sam, ali sam i sama često bahata i nezahvalna, posebno onda kada ne vodim računa o svojim stvarima, kada ih uzimam zdravo za gotovo. Još je gore ako se tako ponašate prema ljudima. Ali, svi smo takvi, posmatramo svet očima, a ne gledamo srcem. Želimo nešto veće, ne shvatajući da prvo moramo da cenimo ono što imamo, jer za tren možemo ostati bez toga. Da, zvučim pesimistično, ali sam zapravo veoma optimistična i verujem u sve nas i naš odnos prema svetu.

Ovaj tekst je zapravo tekst o vizualizaciji, iako vam se takvim još uvek ne čini. Jeste, tačno je da je naša stvarnost u velikoj meri rezultat naših ideja i vizija, ali je prvestveno rezultat našeg odnosa prema onome što već jeste, onoga što gledamo našim fizičkim očima, ukoliko smo blagosloveni da iste imamo i da funkcionišu na nekom pristojnom nivou. Da neko nije imao ideju da su naočare za vid moguće, istih ne bi ni bilo. Možda nije imao pojma kako će ih napraviti, možda je želeo da napravi nešto drugo, ali je izvesno da je neku ideju o pomagalima za vid imao, nisam baš sigurna kakvu, ali i jedan filozof je odigrao izvesnu ulogu oko tih naočara, Bejkon se zvaše. Da nije bilo ideja i vizija, ne bi bilo ni ovih kompjutera i silnih gedžeta koje svi vucaramo okolo, češće gledajući svet u njima i kroz njih, nego oko nas i kroz te obične naočare za vid. A kad smo već kod pogleda, moj je uvek bio usmeren kroz neka blago rozikasta sočiva , pa mi je i ceo svet takav, la vie en rose.

I dok tako sedim tako bosa (nisam gola, ne brinite) u Stojadinu, pokušavajući da skupim hrabrosti i počnem da vozim već jednom u žvotu, ja maštam kako je taj crveni Stojadin u stvari crvena Alfa Giulietta i smejem se jer imam trideset godina i još uvek umem da se igram.

I dok tako sedim tako bosa (nisam gola, ne brinite) u Stojadinu, pokušavajući da skupim hrabrosti i počnem da vozim već jednom u žvotu, ja maštam kako je taj crveni Stojadin u stvari crvena Alfa Giulietta i smejem se jer imam trideset godina, a još uvek umem da se igram.

Neke materijalne stvari su produkt čistih ideja, neke su tek rezultat lutanja kroz materijalni svet. Do jednog dela naučnih otkrića došlo se slučajno, neka su rezultat postavljene, pa dokazane, pretpostavke. I moja pokojna baba je umela prvo da osmisli ideju da će za ručak da skuva pasulj i razvuče pitu, pa je tek posle to i uradila, a ja ponekad umem da smislim da ću da skuvam gulaš, pa se taj gulaš pretvori u paprikaš, jer nešto zeznem u procesu proizvodnje. U svakom slučaju možda ne umem baš da skuvam (mada umem, al’ nema veze), ali definitivno umem da maštam. Samo što ja toliko intenzivno maštam, da ponekad ne znam da li se nešto stvarno desilo ili se samo stvarno desilo – u mojoj glavi. Ponekad, toliko intenzivno maštam, da mi se to što maštam zaista i desi. I to je super, sve dok maštam o nekim dobrim, zdravim i divnim stvarima, a u poslednje vreme je samo takvo maštanje prisutno.

U suštini, svi mi po ceo dan mislimo i nešto zamišljamo. Teško da možemo da razdvojimo čiste misli od nekakvi misaonih sistema i slika. Još teže je da ne mislimo, mada mi se čini da je najteže da postanemo svesni svega onoga što nam prolazi kroz glavu. To beleženje i osvešćenje misaonih procesa je karijera za sebe i nisam sigurna da bih vam baš preporučila da se tom procesu u potpunosti posvetite. Ipak, dobro bi bilo da s vremena na vreme zastanete i prepoznate kakve mentalne slike gajite u svome umu.

Ne znam za vas normalne i zdrave, ali nama koji smo anksioznosti skloni kroz glavu prolazi svašta, pa je golicanje u grlu siguran znak neke teške infekcije, ako nas nešto štrecne u predelu grudi to je sigurna upala pluća ili neki kardio problem, ako nas ujede komarac preti nam ozbiljan alergijski šok. Uf, čekaj, ovo je već hipohondrija, a ne anksioznost, ali u svakom slučaju, svašta se može u glavi preuveličati. Šalim se ja malkice, ali sam malo više i ozbiljna, jer su mi ovakve stvari zaista znale proći kroz glavu u danima povišene anksioznosti, u detaljnim mentalnim slikama. Da ne dužim mnogo, zamišljanje ovakvih mentalnih slika jeste dovodilo do stanja povišenog stresa, a to je vodilo u sve lošiji imunitet, adrenalin je često znao da mi pošalje puls na 200, tako su se neki strahovi manifestovali. Neke mentalne slike su postajale sve realnije. Samo što sam ja, srećom, bila pametna pa sam shvatila da ako negativne mentalne slike imaju efekat, efekat sigurno imaju i pozitivne.

No, da ne bude da sam ja najpametnija na svetu, do ovog zaključka su stigli i naučnici, posebno oni koji se bave vezama mentalnog i telesnog, koji isptuju ulogu i odnos mozga i uma. Teorijska znanja su iz prakse stigla u laboratoriju, pa odatle prešla u jednu masovniju upotrebu, najviše u svetu sporta i medicine (na nekim univerzitetima mladi, budući hirurzi „vežbaju“ operacije u svome umu, do detalja).

No, naravno da stvari ne stoje tako da vi nešto zamislite, a onda vam se to nešto pojavi u stvarnosti, niti je u tome poenta. Poenta vizuelizacije, barem ja to tako vidim, jeste u jednoj mentalnoj i duhovnoj pripremi za iskustva koja nam dolaze. Interesantno, ali kada su ta moja anksiozna stanja počela (s ovim pričama sam vam garant već dosadila) moje studiranje se bližilo kraju, i mogla sam sve osim da napišem svoj diplomski rad. Vreme je prolazilo, moj otpor i anksioznost rasli, a rešenja nije bilo. Zapravo, ja sam već počela da pišem rad i „zapela“ sam. Nisam mogla da shvatim šta je to što je osnovna ideja vodilja tog mog rada, i kako da dve celine spojim u jednu. I tako sam ja jedno veče razmišljala o svemu tome, a kako sam vam već rekla ja prilično intenzivno razmišljam, i tako sam se, razmišljajući, našla u jednom kabinetu na mom fakultetu, ispred sopstvenih profesora i pokušavala njima da „odbranim“ rad. U tami svoje sobe, potpuno sama u sopstvenom umu. I dok sam ja tako sva iznervirana profesorima objašnjavala rad, zaneta u svoja razmišljala, trgna sam se iz istih i shvatila da je to što pričam zapravo struktura rada. Brže bolje sam ustala, pronašla papir i jedva sanjivo nažvrljala u par crtica sve to što mi je kroz glavu prolazilo. Sutradan sam ustala, i u inat jednom teškom paničnom napadu, priredila čitavu strukturu rada, a sam rad napisala za relativno kratko vreme. Prethodno sam mesecima očajno pokušavala da osmislim strukturu, i ideja mi je sinula tek kada sam zašla unutar sebe i pobrkala stvarnost i maštu. Naravno, par meseci kasnije, taj isti rad sam branila, i iako ništa nije bilo isto, ja sam delimično prošla kroz sve to u svom umu, pa mi je bilo lakše.

Čovek ima mogućnost da do neke mere osmisli/kreira/pretpostavi svoju budućnost i bolje je biti svestan tog procesa, nego ne biti. Teško je utvrditi razliku između čistih misaonih procesa i procesa vizualizacije, ali je izvesno da se naši nervi i mozak ponašaju gotovo isto bilo da mi neku radnju radimo ili da zamišljamo da je radimo. Zato se potrudite da vam um bude ispunjen mentalnim slikama dobra i dobročiniteljstva. Nećete vi naneti bol drugome, ukoliko o tome razmišljate, ali ćete naneti bol sebi, sasvim izvesno. Jer ako zamišljate bol, vi ste ti koji taj bol zamišljate, a ako ga intenzivno zamišljate, onda ga i osećate, bez obzira što sanjarite o tome da neko drugi pati. Znam, reći ćete sad ko je lud da o tome sanjari, ali ako obratite pažnju na svoje misli, iznenadićete se koliko puta dnevno zamislite patnju, bol, mržnju, bes i tome slično.

Neću vam reći kako da vizualizujete da biste ostvarili svoje snove, ali ću vam reći da bi bilo dobro da se potrudite da u vašem umu postoje samo dobre mentalne slike, i da kada razmišljate o budućnosti, razmišljate sa optimizmom i verom u sebe i druge. Ponekad stvarnosti koja nije sjajna treba dodati malo ružičastog, jer bez obzira što je neke televizije koriste kao svoj zaštitni znak, ta boja u sebi nosi plemenitost i izobilje.

I naravno da ne treba zatvarati oči pred gladnima, žednima i onima bez kuća i domova, već ih širom otvorite i pokušajte da vidite ono što je iza te gladi, žeđi i lutalaštva, a onda u svom umu pokušajte da pronađete rešenje za taj problem i u svom srcu snagu da rešenje sprovedete u delo.

Zahvalna za sve što imam i spremna za mnogo bolje
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

p.s. Znam da je ovaj tekst za nijansu ozbiljniji i manje lepršav od ostalih, ali to je samo zato što je krajnje vreme da sebe i sopstveni život shvatite ozbiljno.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s