21: #13 Zona komfora vs. zona uspeha

To da se uspeh krije izvan zone komfora nije nikakva novina. Ipak, retko ko je spreman da izađe izvan granica udobnog i sigurnog. Mislim da je osnovni razlog ostajanja unutar zone udobnog – navika. Mi smo naviknuti da nešto radimo na određeni način i zbog toga nam se čini da je taj način i najudobniji. Srećom, koliko smo bića navike – toliko smo i bića promene, kojima stvari lako dosade.

Izuzimajući opsesivno-kompulsivne oblike ponašanja, svakodnevne navike je lako promeniti, rekli smo već, ponekad je dovoljan i 21 dan. Lako ih je promeniti onda kada shvatimo zašto ih je važno promeniti. Promena radi promene vam je kao umetnost radi umetnosti, lepo je sve to, ali čemu služi? Promena za cilj treba da ima nekakvo poboljšanje po nas i druge. Barem ja to vidim kao svrhu promene.

Promena se uvek dešava izvan zone komfora.

Promena uvek podrazumeva i jedan privremeni period navikavanja na novu situacija, usvajanje nove navike i taj period može biti neprijatan. Promena se uvek dešava izvan zone komfora. Ta neprijatnost ne mora biti nepodnošljiva i ja lično nisam pristalica ekstremnih promena. Da, neke navike se moraju prekinuti odjednom, i izvesno je da će se apstinencijalna kriza javiti, ne samo kod onih navika koje su štetne po telo, već i onih koje su štetne po duh. Svakako je sve to povezano. I kao što sam vam pre neki dan pisala da je najbolji način da se nešto uradi – to da jednostavno počneš da radiš to što želiš da bude urađeno, tako vam i sada kažem.

Naravno da je promena neprijatna, ali to ne znači da je neizdrživa. Naravno da je teško prestati pušiti, ali onoliki ljudi batališe cigarete, a i neke mnogo gore stvari. Ipak, po pravilu, jedna promena za sobom povlači lavinu drugih, a često cela stvar završi u zoni uspeha. Shvatiš da si jak i čim si batalio pušenje počneš da trčiš. Onda ti zbog fizičke aktivnosti poraste nivo endorfina, i negde usput se i nivo serotonina poboljša, a ti si za čas jedna vedra, vesela i sposobna osoba kojoj u životu sve ide lako. A niko ne vidi da je tome prethodilo višemesečno mučenje, znojenje i odustajanje od odustajanja. Dobro, ne ide baš sve tako pojednostavljeno u životu, ali svako ko je nešto postigao što bi mi modernim jezikom nazvali uspehom, prošao je kroz niz manjih ili većih neprijatnosti, odbijanja, osuđivanja, kritikovanja, jadikovanja i promena.

Kada sam se sa problemom anksioznosti susrela, a susrela sam se sa ovim problemom najviše zbog straha od promene, morala sam da se potrudim i da mnogo toga promenim u svom životu, da bi mi bilo bolje. Naravno da sada kada se okrenem i pogledam na sve to, imam osećaj ponosa i radosti jer je sve to iza mene, potpuno svesna da se to može svakome i bilo kada desiti pa i meni ponovo, ali nije bilo lako rešiti se te nemani.

Srećom pa stanje anksioznosti nije baš stanje komfora te iz istog samo želiš što pre da se ukloniš, ali su neke druge navike u mom životu bile plodno i komforno tlo za bujanje anksioznosti. U suštini i ta anksioznost je jedna promena, način na koji nas telo primorava da nešto drugo promenimo. Navike u mišljenju, navike u ishrani, navike u spavanju i navike u ponašanju – sve sam to morala da promenim da bih se rešila posledica pogrešnih navika.

Zona komfora nije baš adekvatna reč, i ta komfornost ima svoj smisao, onda kada nam je malo utehe i odmora potrebno. Ali kao što nakon neke velike traume morate da se što pre vratite u normalne tokove, da ne biste zašli u polje bolesti, tako i to preterano ušuškavanje i odmaranje nije dobro. Ne mogu reći da je štetno, i prosto valja napraviti razliku između lenčarenja i kontemplacije, odmaranja i dosađivanja, dosade i depresije. Svaka emocija ima svoj smisao, i za svako ponašanje postoji razumevanje, ali valjda nam je cilj svima da napredujemo, a ne da nazadujemo. U redu je napraviti i po koji korak nazad, ako se trudimo da se ipak okrenemo ka i napred.

Ne valja ni sebi zadati neke nerealne ciljeve, pa se još i „pokidati“ dok se ne ostvare. Umereno izlaženje izvan zone komfora je kao i vežbanje – uradite onoliko koliko možete i onda uradite još koje ponavljanje više.

Ja uspeh posmatram holisitčki, ali svako od nas ima sopstvenu viziju uspeha i to je u redu. Zato je potpuno besmisleno porediti se ili nekome drugom propisivati meru uspeha. Nekome je životni san da postane direktor neke velike kompanije, za mene je to više noćna mora, ali to ne znači da ne poštujem ljude koji su uspešni menadžeri i da ne primenjujem njihova znanja i veštine u sopstvenom životu i profesiji. Možda nam ciljevi nisu jednaki, ali principi mogu biti slični. Integritet, radost, stručnost, zanesenost i predanost možete ceniti jednako i kod jednog režisera i kod jednog vlasnika malog pogona za proizvodnju piva.

Poenta izlaženja izvan zone komfora je spremnost da ostvarite svoj san i svoj plan i onda kada to nije lako. lako je biti dobar kada su nam sve okolnosti naklonjenje, ali najboljim se postaje onda kada ne odustanemo kada se okolnosti promene. Uspešni ste kada radite ono što želite i volite i onda kada vas drugi kritikuju i onda kada vas podržavaju, i onda kada je vreme super za trčanje i onda kada pada kiša. Ja sam duuugoooo živela u zabludi da ne smem da osetim neprijatnost i da sve mora da ide glatko. A sada, mogu i struja i voda i net da nestanu, ali ja ću naći načina da ovaj tekst objavim. I zaista, neke stvari koje sam do juče mislila da su nešto što ja ne mogu da uradim danas su nešto što radim kao od šale. Ne znači to da ste ludak koji svesno sebe dovodi u opasnost, već da vam neke prepreke nisu razlozi za zaustavljanje već za prevazilaženje.

Sve je to stvar percepcije, tako su za nekoga liftovi oličenje komfora, a za nekoga su opasne kutije izvan zone komfora. :D

Sve je to stvar percepcije, tako su za nekoga liftovi oličenje udobnosti, a za nekoga su čudne kutije u zidu izvan zone komfora. 😀

Naravno da nije prijatno da staneš ispred drugih ljudi i kažeš nešto jasno i glasno, ali je ta neprijatnost daleko manja od potencijalne radosti koju možeš da osetiš. Naravno da nije prijatno uskočiti u ledenu vodu da nečiji život spasiš, niti to može svako, kao što nije lako da se na par sati budiš da bi bebi obezbedio hranu. I ne, nije lako da se disciplinuješ i da svaki dan ustaneš ujutru i vežbaš, meni prvoj to ne polazi baš uvek za rukom, ali kad god se potrudiš da uradiš nešto što želiš i onda kada ti nije baš prijatno, desi se nešto sjajno.

Mislila sam da ovakve tekstove nikada neću objavljivati, iz hiljadu razloga, objektivnih i ličnih, ali sam očigledno prevazišla te prepreke. Vreme će pokazati da li sam na putu uspeha, ali jedno je sigurno, kada sam počela da ih pišem bilo mi je pomalo i neprijatno, a sada se ovde osećam baš kao kod kuće, udobno mi je i komforno pa je sasvim sigurno da ću uskoro preći na neke nove izazove.

Sad lepo ustanite i uradite sve ono što predugo odlažete. Ne sutra, ne kasnije, sad.

Beskrajno zahvalna za sav komfor u svome životu i hrabrost da povremeno izađem izvan granica istoga
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s