21: #12 Umetnost pomirenja

Ponekad se u životu stvari postave tako da nema te tehnike, metode, afirmacije, niti sile kojom bi nešto mogli da promenimo. Pritom, ne mislim baš na one životne situacije koje su zaista van naše kontrole, već na one situacije u kojima mi nešto želimo, a to što želimo se ili nikako ne dešava, ili nam konstantno izmiče.

U tim situacijama, koje ponekad znaju da budu prilično iscrpljujuće i zbunjujuće, nema nam druge nego da se primirimo i čekamo bolje dane. Ponekad toliko izgubimo nadu pa postanemo očajni, kudimo i sebe i druge, svesni da u datom trenutku ništa ne možemo da promenimo. Ponekad se desi da stvari idu nizbrdo pa izgubimo veru da će ikada biti bolje. Nemam nameru da vas ubeđujem da će biti bolje, niti tvrdim da neće, jer uvek bude baš onako kako treba i kako mi sami očekujemo, svako za sebe.

Ipak, kako pretpostavljam da ste verovanju u bolje sutra i bolje danas skloni, čim čitate ovaj blog, onda imam jedno rešenje do kojeg sam, naravno, došla na teži način, a vi budite pametni pa učite iz lekcija mojih grešaka. Da, zaista je užasno kada nešto toliko želite, a to nikako da se desi, i da, znam da vam kroz glavu prolazi svašta. Meni uglavnom samo jedno – da nisam dovoljno vredna, sposobna, radna… Hm, to su ipak tri stvari 🙂

Šta god da je po sredi, najbolja stvar koju možete da uradite jeste da jednostavno zastanete i da se pomirite sa tim gde ste. Po pravilu bavljenje problemom donosi samo još više problema, a u tom stanju razočaranosti teško da vam neko sjajno rešenje može pasti na pamet. Često se desi da je rešenje izuzetno jednostavno i kada do njega stignete ne možete da shvatite da vam je toliko vremena trebalo da toliko jednostavan problem rešite. No, problem gotovo nikada nije jednostavan, ne zavaravajte se. Problemi su komplikovani, rešenja su jednostavna.

A kada zastanete, onda to vreme stagnacije pametno iskoristite. Pročeprkajte po sebi, pronađite sva ona mesta u kojima ste još uvek ljuti, tužni, pronađite one u sebi kojima ne opraštate, pronađite ono što još uvek niste oprostili sebi. Traume nisu jednostavne, traume su komplikovane i bolne i nije lako rešiti ih se. Ipak, cilj ne treba da vam bude konstantno preživljavanje traume, već oslobađanje i opraštanje. Zbog vas, a ne zbog drugih. Možda i vi imate neke mehanizme i metode koje sprovodite emotivno čišćenje, možete ih slobodno podeliti sa mnom i sa drugim ljudima koji čitaju ovaj blog. Ja lično sve rešavam kroz pisanje. Ono što me muči izbacim na papir, do detalja, iskreno. Onda taj papir pocepam i bacim, sa namerom da se sve traume ponište. Ponekad upali „iz prve“, ponekad ne, ali svakim pisanjem bude mnogo lakše. Teško je nositi naokolo sve te uvrede, povrede, griže savesti, ogovaranja, poniženja i neuspehe, šta će nam to? Ne bude nam lakše ni kada još nekome ispričamo kako se baš nama to i to desilo, zabluda je to, osim ako nije u svrhu terapije.

Mir, mir, mir...

Mir, mir, mir…

Sve te uvrede i povrede koje smo naneli drugome ili dopustili da nam budu nanete, talože se u tom procepu između sebe sebe, i tako postajemo sve dalji i dalji od nas samih, od onoga što istinski jesmo, a svakim čišćenjem tom emotivnog nereda, postajemo bliži sebi, autentičniji, rascepi se prišiju, rane se zacele. Nismo mi nikada u sukobi sa nekim drugima već sami sa sobom, nismo ljuti na druge što su nas povredili, već na sebe jer smo dozvolili,  ali često ni mi ni drugi nismo umeli bolje. I to sazanje da se nije umelo bolje je neka vrsta pomirenja. I to saznanje da smo tu gde jesmo jer nismo umeli bolje je neka vrsta pomirenja.

Možda je proces stizanja u sebe bolan i zahteva ozbiljan rad na sebi i odnosima sa drugima, i često nam je potrebna i pomoć prijatelja i stručnih lica, ali momenat u kojem se pomirimo sa sobom momenat je u kojem se mirimo sa celim svetom i mnogo toga se promeni, srećom na bolje. Čini mi se da su sva ta pogrešna uverenja samo rezultat neke traume koju nismo otpustili. Osvešćenje, opraštanje i otpuštanje često rezultiraju i promenom pogrešnih uverenja, bez direktne intervencije.

Pomirenje i opraštanje imaju smisla samo ako se nakon toga dogode i suštinske promene. Ne možete vi danas da oprostite sebi što po ceo dan ogovarate sve znane vam i neznane ljude, a već sutra da nastavite po starom. Mislim, možete, ali to nije pomirenje. Pomirenje često podrazumeva i promenu ponašanja i okruženja. Opraštanje je oslobađanje od neželjene situacije na svim nivoima i u svim vremesnkim okvirima. Ono što ste učinili u prošlosti oprošteno je, ali se vi morate postarati da se ne ponovi. Zaštite sebe od sebe i drugih.

Vreme je. Oprostite. Pomirite se. Sve je u redu. Nismo umeli bolje. Oprošteno je.

 

Na putu pomirenja sa sobom i svetom,
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s