21: #11 Umetnost poverenja

Evo nas na pola puta, i kao na polovini svakog puta uvek se desi momenat preispitivanja, a često i duboke sumnje. Zapravo sumnja i preispitivanje se može javiti bilo kada, ali na polovini puta je nekako najintenzivnije. Nit’ da se vratiš, jer si već toliko prešao, nit’ da nastaviš dalje, jer te barem još toliko čeka.

Nedavno sam negde pročitala, ili čula u nekom od klipova, kako je jedini siguran znak da si na dobrom putu to da stalno ideš uzbrdo. Meni, koja veruje da u životu sve mora da ide lako i glatko, a kojoj često uopšte ne ide tako, ta rečenica baš i ne zvuči sjajno. Kakvo, bre, uzbrdo?!? A onda se setih dana kada me je rečenica: „Ne može u životu da ide samo nizbrdo, mora nekad i da krene uzbrdo“ utešila…Između nizbrdo i uzbrdo, ipak biram ovo drugo. Možda nije najlakši put, i zaista treba snage, ali iz iskustva znam da je pogled sa vrha planine lepši od pogleda iz kotline, osim ako ne gledaš u nebo, tada je svejedno gde si.

A taj put od podnožja do vrha ispunjen je povremenom sumnjom, ali i ogromnim poverenjem da će se na vrh stići i da usput nećeš zalutati. Poverenje je davanje vere, verovanje da će se nešto desiti iako nema baš mnogo objektivnih dokaza za to. Verovanje u nešto za šta postoje objektivni dokazi je već znanje, i znanje svakako jeste viša kategorija u odnosu na verovanje, ali se do znanja ne može stići bez vere. Ne mislim ja ovde nužno na religijsko verovanje, bilo ono apsurdno ili ne, već na jedno umsko verovanje, univerzalnog tipa. Veruju i ateisti, najčešće u to da će da poskupi struja i da će biti još gore neg’ što jeste, ali ipak veruju i ne verujući u boga. Poverenje nije naivno verovanje u bolje sutra, niti je nešto što se može izneveriti, jer nikada i nije zavisno od drugoga. Poverenje je stanje duha, zdravog duha, a nedostatak poverenja posledica je neke duhovne boljke.

Umetnost poverenja rezultat je ispravnih uverenja.

Ja se poverenju još uvek učim. Strahovi i fobije često su rezultat nedostatka poverenja, a taj je nedostatak rezultat pogrešnih uverenja. Iako sam specijalista da svoje fobije i strahove racionalizujem, u smislu da logički pokažem i naučno dokažem opravdanost sopstvenih strahova, znam da sva logika i svi dokazi padaju u vodu onda kada sam okružena ljudima u koje imam poverenja. Kao da sopstvenu sigurnost poveravam drugome, često daleko lakše onim manje bliskim, nego onima koji su mi najbliži. Verovatno bi psiholozi mogli iz svega ovoga nešto da zaključe, a ja još uvek tragam za odgovorom zašto je to tako. No, do nekih zaključaka o poverenju stigoh, pa vam otuda i pišem ovaj tekstić.

Kada želite nešto da promenite, onda morate da se naoruĐate poverenjem. Poverenje nije oružje, već oruđe, kojim sopstvene sumnje i strahove možete obraditi u moćno gorivo za sopstvene mentalne i duševne pogone. Mnogo se energije nagomila u tim strahovanjima i sumnjičavim danima, a poverenjem se sva ta energija oslobađa. Zato vam se čini kao da se sve dešava samo od sebe, kao da lebdite unutar sebe i sopstvene stvarnosti, onda kada u stanje poverenja stignete.

Kada se odlučite da nešto promenite, svesni ste da se ništa ne menja preko noći, ali da bi se promenilo vi morate imati povrenja. Nećete postati fit nakon prve šetnje, ali imajte poverenja, istrajte, disciplinujte se i rezultati neće izostati. Do pre deset dana nije baš mnogo ljudi znalo za moj blog, a sada ko god me sretne pita me kako ide pisanje. Ja imam poverenja da će iz svega ovoga nešto dobro ispasti, ali to poverenje sam imala i prošle godine, kada sam tek planirala da započnem ovaj blog. Verovala sam u blog i kada ni jednog jedinog teksta nije bilo, kao što imam poverenje da ću istrajati i u ovoj seriji 21, kao što imam poverenje da će od jeseni početi i Sofia Movens radionice. Sada već i za to verovanje postoje objektivni razlozi, ali poverenje sam imala i kada ni jednog jedinog dokaza nije bilo. Bilo je aspurdno verovati, a ja sam ipak verovala.

Verujem da patuljci putuju svetom, i imam poverenja da se uvek vrate kući...

Verujem da patuljci putuju svetom, i imam poverenja da se uvek vrate kući… ❤

Verovala sam da mogu da se rešim anksioznosti i panike bez lekova, i bilo je tako. Verovala sam i u neke budalaštine, pa su me kroz život pratile dok nisam promenila pogrešna uverenja. I iako trenutno uopšte nemam poverenje u liftove, verujem da ću se tog pogrešnog uverenja rešiti te da ću ponovo od prvog do petog sprata stizati tim čudom tehnike kojeg se toliko plašim. Za sada, radujem se i uživam u svakom stepeniku. U redu je ako nemate poverenja, ono  se stiče i vežba, i to promenom pogrešnih uverenja.

Možda još uvek ne mogu u lift, ali sam mnogo pogrešnih uverenja promenila. Npr. promenila sam uverenje da sam nedisciplinovana pa sad imam potpuno poverenje da ću napisati dvadeset i jedan tekst. Promenila sam uverenje da mi je bioritam poremećen pa imam poverenja da ću sutra ustati rano, iako danas legnem kasno. Promenila sam uverenje da sam okružena pogrešnim i nedobronamernim ljudima pa sad imam poverenja u ljude oko sebe. Promenila sam uverenje da nisam dobra u onome što radim pa sad imam poverenje u sebe i po ceo dan radim, i nekako je sve sjajno. Promenila sam uverenje da sve što radim mora biti sjajno pa sad samo radim, s poverenjem da sve to što radim ima smisla.

Preispitajte pogrešna uverenja, sumnju zamenite verom, i posmatrajte kako se svet oko vas menja.

Zahvalna za ukazano poverenje,
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s