21: #10 Ko rano rani, wtf?!?

Formalno, nikada nisam uspela da shvatim šta znači ta naša poslovica „Ko rano rani, dve sreće grabi“. Kao pravi pravcati naučnik, malopre sam odgovor pokušala da pronađem na netu, no mrka kapa, osim navođenja ekvivalenata iz engleskog jezičnog područja, nema nešto mnogo objašnjenja šta bi to trebalo da znači. Kakve dve sreće, na šta se odnose i zašto se grabe nikada mi neće biti jasno.

Suštinski, oduvek sam znala da je mnogo bolje spavati noću, a ustajati rano, što ranije. I kao što sam od momenta kada sam propušila samo želela da batalim cigarete, tako sam i od momenta kada sam noć za dan zamenila, samo želela da postanem ranoranilac.

Jedna divna stvar noćobdenja je to što se često isprate i zalasci i izlasci Sunca, i u tome zaista ima nečeg posebnog. Još jedna divna stvar noćobdenja je ona tišina koja valjda ni u jednom drugom periodu dana ne vlada. Tada se najlepše čita, misli i ćuti. Lepo se noću i priča, ali većina noćobdija uživa u tišini. Doduše, ima i onih drugih noći, kada se „zaglavi“ do jutra, kada se prevrćeš po krevetu jer ne možeš da zaspiš, pa imaš utisak kao da si bio u veš mašini, a ne u krevetu, kad se probudiš… Ima lepih noći, kada se zaneseš u pisanje i legneš tek ujutru, kad više ne možeš da gledaš.

Neke promene se dese tek kada u potpunosti odustaneš od njih, kada u potpunosti prihvatiš da si tu gde jesi, i digneš ruke. Jer, kada konačno digneš ruke, tada sve predaješ Univerzumu i drugim nevidljivim silama, pa nek se oni s tvojim problemima bakću.

Priznajem, da nisam čitala i pisala noću, ne bih stekla tri diplome u svom životu, nije važno koje su. Ipak, teško je živeti pod tim pritiskom sveta kad si stalno mimo njega. Posebno kad se u svetu nađe nekolicina dušebrižnika koji spasenje od sopstvenih duševnih mora traže u nedostacima drugoga (al’ sam ovo dobro kazala, eij 🙂 ). Srećom, oni najbliži su uvek imali pametnija posla nego da brinu o tome kako ja spavam, ukoliko me to spavanje baš ne ometa u jedenju, pijenju, čitanju i radovanju.

Priznajem, nije mi noćobdenje služilo samo za čitanje i pisanje, ponekad je to bio način da izbegnem stvarnost i događaje u njoj, ponekad tek stvar navike, toliko ukorenjene da nisam ni pokušavala da neke druge steknem. I eto, desilo nešto čudno… Za mene baš baš čud(n)o.

Isprva sam se, zahvaljujući nekolicini sjajnih i stručnih ljudi, rešila tereta griže savesti zbog načina na koji živim, mislim i spavam, i mislila sam da je to dovoljno. Pomirila sam se sa situacijama u kojima se nalazim, sa navikama, sa svim onim što čini moj život. Pomirila se i primirila. A onda su stvari počele da se rešavaju, jedna po jedna, na načine koje ljudski um ne bi mogao da osmisli.

Možda se moja intervencija sastojala u tome da sam iskreno poželela da se rešim ovog mog čudnog bioritma, ne zato što me je ometao u bilo čemu u životu, već zato što je to nešto što sam ja želela. Pre toga, pokušavala sam nebrojeno puta da problemu priđem silom, pa da „presečem“, da ne legnem ujutru, nego da izdržim ceo dan i legnem u 22h. Sutra bih ustala u podne i već sledeće noći vilenila po kući i okućnići u potrazi za sobom i drugim l(j)udima. Do promena se ne dolazi silom, već voljom… U noćima kada sam baš imala problem sa nesanicom, a bilo ih je i bile su mučne, pila sam čajeve – nanu, lavandu, matičnjak. Ipak, ni to nije bilo dovoljno da problem nestane. Ništa se nije suštinski menjalo, dok nisam iskreno poželela i odlučila da stvari promenim.

Ništa se suštinski ne menja, dok mi iskreno ne odlučimo da smo za promenu spremni. Sve drugo su izgovori i odugovlačenja. A kada do odluke dođe, sva potrebna sredstva dolaze sama. Ljudi, događaji, knjige, ideje, sve stiže u pravi čas – čas u kojem smo mi spremni da to i primimo. Za nas tvrdoglave potrebne su i ozbiljne životne lekcije da bismo nešto promenili. Srećom, lekcije su uvek teške onoliko koliko mi možemo da ih podnesemo, a što pre odlučimo da smo za promene spremni – lakše su i bezbolnije. U svakom slučaju, ne treba gledati unazad i brojati noći koje su prošle, već se radovati svakom danu koji je ispred, ali radovati se sada.

Moj najveći otpor prema promeni načina na koji spavam bio je strah da više neću moći da čitam i pišem, jer sam naviknuta da to radim noću. Koliko su neke naše iluzije pogrešne… Konačno, kada sam se prvo rešila griže savesti i prihvatila to gde i kako se (s)nalazim, a zatim iskreno poželela da nešto i promenim, ponekad bih meditirala na temu načina na koji spavam i to je bilo sve što sam na tu temu radila. U suštini, onoga momenta kada sam rešila da se u upustim u sve ovo, i kada sam neke noćne more razrešila, promena bioritma bila je prirodan sled. Prvih dana sam u potpunosti zamenila dan za noć, zaspala bih u 9 ujutru, ustala 16:00, i ipak se dobro osećala, odmorno. I jedne noći sam nekim čudom zaspala pre 21:00. probudila se u 03:00. I malo po malo stigla do toga da legnem u 22:00, a ustanem u 06:00. Ponekad se uspavam do pola 8, ali to je to. Zamenila sam jednu naviku boljom, bez ikakve sile i mnogo intervencije. Sjajna stvar je što sam zaista daleko više produktivna i u toku jednog dana obavim sve ono što je meni važno, bez imalo stresa. Možda i jesam postala neko ko rano rani, ali i dalje ne znam na šta se odnose one dve sreće i zašto se grabe.

Ma skroz sam naspavana, šta vam je?? :)

Ma skroz sam naspavana, šta vam je?? 🙂

Da, postala sam ranoranilac, morning person, malkice iz inata a malkice i samo zato što mi se hoće i može. I u svemu tome sam došla do jednog saznanja, a to je da sam zapravo daleko više sposobna za disciplinu i daleko više snažna voljom, nego što sam mislila. Nadam se da će neke od vas ovaj tekst inspirisati da nešto promenite, možda baš način na koji spavate. Pitajte sve ljude koji me poznaju i reći će vam da ja čudno spavam otkad znaju za mene. Pitajte mene i reći ću vam da nema te stvari koju u životu ne možete da promenite!

Naspavana,
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s