21: #6 Neke stvari radimo rutinski, formalno ih odrađujemo, ali ne i suštinski

Istražujem ovih dana pojam rutine. Iznenađujuće je koliko ta reč ima različitih značenja, koji su ponekad vrednosno dijametralno suprotni. U francuskom jeziku rutina ima pežorativno značenje, dok je u engleskom vrednosno neutralna. Kod nas je situacija slična, rutina može biti shvaćena kao nešto dobro, ali i kao nešto što nas više sputava nego što nam koristi.

Ali šta je zapravo rutina? Rutina predstavlja uvežbanost činjenja neke radnje, često i nesvesno, mehaničko izvršenje radnje ili čitavog niza radnji. Rutinske su operacije, zahvati, pregledi, testovi, sastanci… Život se može živeti rutinski, neosvešćeno.

No, rutina ne mora da bude nužno negativna, a zavisna je od onoga od čega je sačinjena. Pokušajte da razmislite kako izgleda vaš dan, prošetajte mislima kroz jedan. Da li ustajete uvek u isto vreme, kuvate kafu, perete zube, jedete/ne jedete, kako provodite ostatak dana? Da li su vam dani monotoni, ili vam toliko nedostaje rutina da su vam i dani „šizofreni“.

Moji su svakako donedavno više bili haotični, nego uređeni. Uglavnom nisam znala kada ću leći, niti kada ću ustati, a još manje šta je ono što ću tokom dana raditi. Meni je falila rutina. Opet, poznajem ljude koji imaju svoje male rituale, koje obavljaju svakoga dana u isto vreme i na potpuno isti način. U osnovi ozbiljne zavisnosti od rutine nalazi se rigidnost, ali odsustvo rutine nipošto ne treba shvatiti kao spontanost.

Poenta je u svesnosti. Bez obzira na to šta i koliko rutinski nešto činimo, važna je da budemo prisutni i svesni svake radnje koju obavljamo. Ako bih išta mogla da odredim kao rutinsko u svom životu, to je obitavanje na Fejsu. Svakodnevno, marljivo, predano, višesatno, besciljno i potpuno neosvešćeno obitavanje na ovoj društvenoj mreži znalo je da mi oduzme pet do šest sati dnevno. Naravno, niko nije lud da toliko vremena svesno provede radeći nešto što je prilično nekorisno, zato budite sigurni da je ovo moje utrošeno vreme na Fejsu prolazilo neosvešćeno.

Kada sam pre nekoliko nedelja počela da primećujem da mi se nekoliko puta dnevno desi da se „zablenem“ i „skrolujem“ do „besvesti“, bilo za laptopom ili držeći telefon u rukama, odlučila sam da izmerim koliko vremenski traju ta gubljenja sebe u traganju za nečim interesantnim. Sati su bili u pitanju. Ja lično ne gledam televiziju već nekoliko godina, i mislila sam da veoma dobro rukovodim sopstvenim vremenom time što sam evakuisala besomučno prebacivanje kanala iz sopstvenog života, ali dokonost uvek nađe put do onih koji su dokonosti skloni.

Odlučila sam da u potpunosti promenim sopstvenu rutinu i u svoje svakodnevne aktivnosti uvela sve ovo što radim ovih dana, ali pre svega izbacila obitavanje na Fejsu i drugim društvenim mrežama. Mislim da isprva deset dana nisam posetila Fejs duže od nekoliko sekundi, koliko mi je bilo potrebno da neku informaciju podelim sa vama na stranici Sofia Movens. Prva stvar sa kojom sam se suočila bila je višak vremena. To vreme se nečim moralo popuniti, pa mi je bilo daleko lakše da usvojim neke od željenih ponašanja.

Verovatno nikada neću postati neko ko izvesne radnje obavlja svakoga dana u isto vreme, ali mislim da usvajanje nove rutine koja je ispunjena željenim ponašanjima, mišljenjima i obavezama svakako doprinosti boljitku. Ono što se suštinski promenilo u mome životu jeste jedno potpuno svesno hodanje kroz dan. Desilo mi se i ovih dana da zvirnem na Fejs, pa uhvatim sebe kao počinje „skrolovanje“… Ali to osvestim u prvih nekoliko sekundi, i imam izbor da nastavim ili da prestanem i odem da radim nešto korisnije. Da me ne shvatite pogrešno, ja obožavam Fejs, moj posao je usko vezan uz ovu društvenu mrežu, i ne smatram da je to neko veliko zlo, niti da je zlo uopšte. Nije problem u Fejsu, već u nama, koji smo dokonosti skloni, ali je snaga volje uvek jača od snage navike, zato vam odgovorno tvrdim da nema te navike koja se ne može promeniti. Na bolje i na gore.

Sa druge strane, neke dobre navike koje sam usvojila još ranije, razvodnjile su se i više nemaju isti efekat. I vežbač koji vežba mora da menja intenzitet i formu treninga ukoliko želi da napreduje. Što bi rekla jedna moja imenjakinja – stagniranje je nazadovanje. Sjajno je usvojiti nove navike, ali kao što nije zdravo da svaki dan jedete jednoličnu hranu, makar ona bila i najzdravija na svetu, tako i neke duhovne navike vremenom izblede. Ne izbledi njihova suština, ali forma u kojoj se pojavljuju više nije dovoljna.

Razmislite o svome danu, kako trošite vreme, kako izgelda vaša rutina. I ako pomislite da je najbolja na svetu, promenite je. Ako uvidite da svoje vreme gubite, promenite način na koji ga trošite.

Imam još svašta da vam pišem, ali odoh sad na kupanje. Uvrstite uživanje u svoju dnevnu rutinu, zdravo je.

Zahvalna za sve navike,
Sonja
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s