Nepodnošljiva lakoća promene

Kažu psiholozi da nam je potreban 21 dan da usvojimo neku naviku. Ne znam da li je taj broj dana toliko fiksan, ali znam sigurno da su promene moguće. Ne samo promene ponašanja, promene mišljenja, već i promene strukture ličnosti. Barem čvrsto verujem u to, kao što verujem da ne postoje neizlečive bolesti. Doduše ja verujem u razna čuda, štaćujadna.

Čudno je to kako se ja zapravo užasavam promena, čak sam donedavno imala i teoriju da su moje česte promene rasporeda nameštaja u kući pokušaj da prevarim život i izbegnem stvarnu promenu. Ipak, ako ste svesni sebe, posebno tih svojih malih trikova kojima samo pokušavate da na brzinu prevarite sebe, ima nade za vas. Možda će vam trebati i nekoliko godina, ali težite promeni na bolje. Tj, težite boljem i budite svesni da nešto morate u to ime i da promenite. Opet, kad razmislim o tim promenama rasporeda nameštaja, shvatam da kada bih pronašla neko zaista funkcionalno rešenje, onda to više ne bih dirala. Možda se u tim trivijalnim promenama krije i neki dubolji smisao, ipak.

Nije kasno da nešto promenite, ali vreme je. I nije važno koliko je mala vaša promena, jer i najmanje promene na bolje donose velike rezultate, iznenađujuće velike.

Kako ja život posmatram isključivo holistički i kako u svemu pronalazim povezanost sa nečim drugim, smatram da na osnovu nekih spoljašnjih faktora možemo saznati nešto i o unutrašnjim procesima. Potpuno svesna da nekome ovo može zvučati previše pojednostavljeno, ja znam da kada nešto nije u redu u mom okruženju, najčešće nešto nije u redu ni u meni samoj. Taj odnos je dvosmeran, u onoj meri u kojoj me događaji iz okruženja mogu iznervirati, uplašiti, zabrinuti, u toj meri sve te emocije ja mogu izraziti i preneti u sopstveno okruženje. Kada sam radosna i zadovoljna i puna energije i dom je u apsolutnom redu. Kada nisam, treba mi sto godina da operem sudove, sklonim papire, obrišem prašinu sa knjiga. Nemam volje ni da se hranim zdravo niti da vodim računa o sebi i drugima. Kada sam sjajno, postižem sve, i za sebe i za druge. Razmislite o sebi, je li tako i kod vas?

Iako su milioni stranica napisani o tome da mi možemo menjati stvarnost u kojoj živimo, ja obožavam da sve ono što pročitam stavim pod neku kritičku lupu i još bolje – testiram u sopstvenoj stvarnosti. Nemojte misliti da sam ja naivna, pa da mislim da svojim mislima mogu prizvati sunce usred jednog preoblačnog, snežnog dana, mada mi se i to jednom desilo, ali nisam ni naivna pa da mislim da ne utičem na stvarnost koja me okružuje. Mnogo toga zavisi od nas i  mnogo je toga u našim rukama. U našim i ničijim više. Ne očekujem mnogo i ne gajim lažne nade, ali iskreno verujem da mogu da promenim neke stvari na bolje.

Vođena željom da sopstveni život malo razmotrim i poboljšam, pre nekih desetak dana sam napravila mini plan i program svog tridesetodnevnog usvajanja novih navika i preispitivanja onoga ko i šta jesam. Na tom spisku stvari koje ću raditi ili prestati da radim, našlo se i odmaranje od društvenih mreža, na kojima sam navikla da provedem i po nekoliko sati, često potpuno nesvesna da ih je toliko prošlo, zatim potpuna promena režima ishrane, pa se umesto danima omiljene nam pice i sladoleda, na meniju konačno našla celovita i izvorna hrana, najčešće u neprerađenom ili minimalno prerađenom obliku (pod ovim mislim na blendiranje i kuvanje), meditacija i kontemplacija, i najomiljenija mi asocijalizacija.

Platon, Država, Dereta, 2013.

Platon, Država, Dereta, 2013.

Ono malo vremena koje jesam provodila sa drugim ljudima, bilo je izuzetno konstruktivno, prijatno, kreativno i inspirativno. Već nakon nekoliko prvih dana uvođenja manjih ili većih promena u životu, sam život je preuzeo kormilo i pokrenula se čitava lavina dobrih stvari. Prvo sam sa jednom imenjakinjom pretresla teme o kojima nisam diskutovala ni na nekim od najtežih ispita na faksu, a sve uz pivce i malo celovite i izvorne hrane. Nakon toga je usledilo par dana višesatnog čitanja i tihovanja, da bi cela stvar kulminira jednim od najjasnijih uvida koje stekoh do sad, a tiču se discipline i rutine, ali o tome tek (ili već) u sledećem tekstu.

U međuvremenu ubacih i davno zaboravljeno vežbanje u sopstveni život, koje mi je iznenađujuće lako palo, i došlo kao neka vrsta osveženja nakon nedelja lenčarenja u krevetu i oko njega. Zapravo, čitava ova godina mi prolazi u nekoj vrsti introspekcije i povremenog saopštavanja uvida do kojih sam došla, da li u ćaskanjima sa prijateljima ili ovde, gde pišem vama, mojim nevidiljivim velikim ljudima u kompjuteru. Ovih dana baš sam otišla daleko, tj bolje reći duboko. Ne kažem, bilo je tu i momenata istinskog i dubinskog praštanja, koje zna biti iscrpljujuće i traumatično, ali je svakako daleko traumatičnije i teže za podneti ako se neprestano nosi u sebi, bilo je i momenata izricanja nekih velikih strahova, koji, kada se izreknu glasno i nekom drugom ljudskom biću, uvek postaju smešni.

Ono što mi je bilo inspiracija da se uopšte uputim na ovaj put, jeste i Pozitivijada, koja se ovog leta održava u Beogradu, a koja predstavlja jedan interesantan projekat gde vas kroz promene i poboljšanje različitih aspekata života vode vrhunski stručnjaci, na jedan veoma kreativan način. Mislim da se još uvek možete uključiti u ovaj projekat, ja vam to svakako toplo preporučujem. Sa druge strane, krajnje mi je bilo simpatično što je i Ella Dvornik, koju odnedavno i veoma rado pratim na društvenim mrežama, svojim fanovim saopštila da se okreće jednom zdravijem i istinski ispravnijem načinu života (ovo „ispravnijem“ nemojte shvatiti kao moju moralizaciju, nedajbože, nego ispravnijem u smislu biće-ti-bolje-ako-promeniš-život-na-bolje, ali-samo-ti-znaš-šta-je-bolje smislu). Manje više, i moj je plan sasvim sličan njenom, s tim što odavno ne pušim, ne pijem gazirana pića, a alkohola u minimalnim količinima, u kojima ga i konzumiram, se još uvek ne nameravam odreći.

Da ovaj tekst ne bude samo apdejt tipa „dragi dnevniče“, hoću da vam kažem tri stvari. Jedna je da vam najtoplije preporučuje da promenite nešto u svom životu na bolje, bilo da ste zadovoljni ili nezadovoljni istim. Postoji zaista mnogo kvalitetne literature, fantastičnih predavanja na TED-u na temu promene, rutine, planova, ciljeva, itd. Pretražite internet, nađite inspiraciju i preduzmite nešto.

Druga stvar tiče se toga da je nekad potrebno trgnuti sebe silom iz komfornog dremeža. Nisu promene lake, i zaista vam treba 21 dan, nekada i više, da neko novo ponašanje usvojite, ali nakon toga novo ponašanje vam postaje druga priroda. Kao što ste donedavno bili neko ko ne vežba i ne hrani se zdravo, ako istrajete vrlo brzo postajete osoba koja vežba i hrani se zdravo i u onoj meri u kojoj vam je bilo teško da promenite nezdrave navike u zdravije, isto toliko je teško uraditi obratno. Bitno je samo da ste za promenu spremni iznutra, da zaista želite da se promenite. No to ne znači da ćete u toku procesa promene jedva čekati da pojedete nešto zdravo ili da ustanete u 6 da bi vežbali pre velikih vrućina, naprotiv, u početku će organizam i um pokušati da vas prevare na razne načine. Oduprite se, istrajte.

Treća stvar koju želim da vam kažem je da nikada nije kasno. Nije kasno da evo ovog trenutka počnete da vežbate i da uradite nešto dobro za svoje telo ovog leta. Nije kasno ni da sednete, preispitate sebe, da se setite šta je ono što ste oduvek hteli da uradite i ko ste oduvek hteli da budete. Kada već nešto odaberete, onda se na to fokusirajte do kraja, no i tekst o fokusu stiže uskoro.

Nije kasno da upišete faks, da završite faks, da upišete neki drugi faks, da naučite neki strani jezik, da položite za auto, da odete na more, da postanete jaki, nije kasno da se pomirite, nije kasno da se izvinite, nije kasno ni da se udate, oženite, nije kasno ni da se razvedete. Nije kasno da se zaposlite, da promenite posao, da date otkaz i preselite se. Nije kasno da migrantima odneste vodu i nešto hrane, iako ste već sto puta prošli pored njih nezainteresovano.

Pisanje ovog teksta, a i današnji dan, su mi ulepšali Lala i Sosa magnetni bukmarkeri, i AriZona Green Tea, sa medom.

Pisanje ovog teksta, a i današnji dan, su mi ulepšali Lala i Sosa magnetni bukmarkeri, i AriZona Green Tea, sa medom.

Nije kasno da nešto promenite, ali vreme je. I nije važno koliko je mala vaša promena, jer i najmanje promene na bolje donose velike rezultate, iznenađujuće velike.

Ako vam se ideja promene dopala, onda ovaj tekst šerujte. Ako imate neki dobar savet u vezi sa promenama, ili ako su i vama neke promene promenile život na bolje, obavezno ostavite komentar.

Hvala vam što menjajući sebe na bolje, menjate i svet

Sonja, u procesu promene
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin’: sofia movens

 

Advertisements

2 thoughts on “Nepodnošljiva lakoća promene

  1. horheakimov kaže:

    Otići na more i položiti za auto su potpuno različite ‘promene’ i njihova lakoća se meri evrima. Izviniti se se ne meri evrima ali je mnogo lakše od toga da se promenom ne ponovi greška zbog koje je i trebalo izvinjavati se. Bilo kakve promene ustaljene dnevne rutine promena prevoza, staze kojom se hodi, doručka, vremena za odmor, sadržaja tog vremena, dobar su test da osoba vidi da li je kadar za dublje intervencije i da li su u pitanju 21 ili 221 dan (mada i to je bolje nego nikad (pa opet bolje i nikad nego promena na gore)).

    • iamsonja kaže:

      Slažem se sa svim što si napisao! Dodala bih samo da je možda lako promeniti se, ali je teško istrajati, u smislu da se možeš svaki dan menjati, često i klackati između na-bolje i na-gore, što je čini mi se najgore.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s