Devet životnih principa

Da se razumemo, ovo nisu životni principi koje sam sama izmislila, ali jesu životni principi koje sam i sama osvestila do sad, kroz lično životno iskustvo. Budući da je reč o životnim principima, oni su opštevažeći i sveprisutni, te su i vama verovatno poznati i bliski. U svakom slučaju treba ih se često setiti, ponovno ih osvestiti i prigriliti. Ukoliko su vam ovi principi nešto što prvi put vidite i nešto o čemu prvi put čitate, nadam se da će vam se dopasti. Ako vam se i ne dopadnu i to je sasvim u redu, svako ima pravo na svoje mišljenje i življenje.

1.
SVE JE POVEZANO

Ovo je najverovatnije moj omiljeni životni princip. Stalno tragam za nevidljivim vezama u svemu, pa mi se valjda zato stalno i prikazuju. Postoje različiti nivoi ove jednostavne životne istine, a različiti umovi su ovu povezanost različito doživljavali i objašnjavali.

Za mene, to da je sve povezano znači da smo svi deo jedne celine, celine koju svi zajedno uređujemo tako da niko od nas i ne zna šta je sledeći korak, pre nego što nam sama celina taj korak saopšti ili prikaže, učini vidljivim. U banalnom smislu ta povezanost se odnosi na našu međusobnu povezanost, prema kojoj, ako ste dovoljno strpljivi, u svakom trenutku možete pronaći nešto što će vam u drugome biti blisko. Ipak, veličina celine nam omogućava i da uvidimo razlike, pa tako možemo u drugome primećivati samo ono što je drugačije od nas, što nam se ne dopada, ono što nismo mi sami. Paradoksalno, što smo dalje od drugoga, dalje smo i od sebe. Za mene sve jeste povezano, ali je svako apsolutno unikatan i autentičan.

2.
SVAKO JE UNIVERZUM ZA SEBE

Nekako se ovaj drugi princip prirodno nadovezuje na prvi. Da, sve jeste povezano, svi smo mi deo iste priče, ali svako od nas je svet za sebe. Ne postoje istomišljenici, postoje samo sličnomišljenici. Zapravo, postoje i oni čije se mišljenje u potpunosti razlikuje od našeg. U suštini, čini mi se da treba negovati povezanost i svakako komunicirati sa drugima, ne bih pisala sve ovo da ne mislim da saopštavanje ličnog mišljenja nema vrednost. Ipak, pre toga treba biti načisto sa sobom. Ako sam ja univerzum i ako si i ti univerzum, da bi uopšte mogli da komuniciramo moramo jako dobro poznavati svoje odlike i granice, iako su univerzumi prema definiciji bezgranični. Poenta na koju ovde pokušavam pomalo nespretno da ukažem je da prvo moraš upoznati sebe, svoje duhovno dvorište, pa tek onda krenuti u pustolovine tuđim krajolicima. Sa druge strane, drugi ljudi (bilo lično, bilo kroz svoja pisanja) ti mogu biti od najveće pomoći na tom putu do samoga sebe. Čudno je to, svako je univerzum za sebe, a, ipak, sve je tako povezano…

3.
KAKO VIBRIRAŠ/MISLIŠ/GOVORIŠ/OSEĆAŠ/DELUJEŠ TAKO ĆE TI I BITI

U mom univerzumu misli utiču na život, u tvom možda nije tako. Ipak, moje životno iskustvo pokazuje da to kako vibriraš/misliš/govoriš/osećaš ima itekako veze sa onim kako delaš, pa se sve to pretoči u to ko i kako jesi. Sa jedne strane ti uvek jesi jedno predivno biće, čista ljubav i čista radost, sa druge, u ovom konačnom svetu ideš okolo i živiš život. Jednom delu ljudi je taj koncept o uticaju misli na telo čudan. Meni nije. Ako tebi jeste, to je u redu, samo razumi da je u redu i što meni nije. Bez želje da te ubedim u bilo šta, otkriću ti jednu jednostavnu „vežbu“, kojom ja često volim da ilustrujem to da misli utiču na materijalni svet (iako u suštini, to sve jeste jedno).
Sve što treba da uradiš je da zamisliš jedan limun. Veliki i žut. Jedan jako kiseo limun. Baš baš kiseo, koji si tek malopre presekao na pola. I sad zamisli kako polako ližeš taj limun. Taj kiseli limun. Ne znam za tebe, ali meni su se usta skupila i pljuvačne žlezde su odradile posao iako limuna nema ni na vidiku. Misao je uticala na moje telo, jedna obična zamisao. Ako je već tako, zašto onda ne bi mislili neke malo manje kisele misli? I vibrirali nešto bolje. U suštini, taj redosled vibracija-misao-izgovoreno-osećeno-(ako je „osećeno“ uopšte reč… mi filozofi volimo da izmišljamo reči)-urađeno ne mora biti takav. Ti možeš nešto da uradiš, pa da se osetiš drugačije, možeš nešto da kažeš, pa da pomisliš nešto novo, možeš nešto da osetiš pa da zavibriraš (na kvantnom nivou) drugačije. Zato afirmacije funkcionišu. Zato je naučno dokazano da i kad se nasmeješ veštački, organizam počinje da luči hormon sreće, i onda počneš stvarno da se smeješ.

Evo, probaj. Nasmej se. Stvarno. Razvuci taj osmeh od uha do uha. Još malo… Znam, sad se već samom sebi smeješ jer se k’o budala  smeješ eksperimenta radi. Ali, smeješ se i to je ono što je važno. Ovaj princip je jedan od zanimljivijih, ali treba mu posvetiti mnogo vremena i prostora da bi se razumeo do kraja. Potrebne su godine, finese su u pitanju. Ako te zanima, verujem da će sve potrebne informacije stići do tebe, uprkos tome što ja ovde to neću elaborirati. Možda u nekom drugom tekstu…

4.
SVE JE JEDNOSTAVNO

Aaaaaaaaah, kakvo olakšanje možeš osetiti u životu kad shvatiš da je sve jednostavno. Sve je jednostavno. Kad malo pročeprkaš sve se svede na neke obične stvari. Rešenja su uvek jednostavna, kada se pojave prosto se pitaš – kako mi ovo nije ranije palo na pamet, ovo je tako jednostavno. U teoriji sve to deluje komplikovano, dok se ne odvažiš. Kad kreneš, kad se upustiš, stvari se nekako same od sebe odvijaju. Ako si ikada u životu imao pred sobom neki veliki zadatak koji si rešio, onda znaš o čemu pričam.

Vežba čini čuda, nisi se rodio pa odmah na maraton. Išlo je sve nekako prirodno, polako, neprimetno. Uvek je tako u životu. I u prirodi. Zato nemoj komplikovati stvari, opusti se, uživaj u malim stvarima, udubi se u ono što ti je sad tu, što je ispred tebe. Velike stvari su jako male kada im se baš približiš. Tako je i sa životom, kada ga istinski živiš, onda shvatiš da ga čine sitnice, obične stvari. Ljudske. Piješ kafu. Dišeš. Misliš. Voliš. Čitaš. Pišeš. Dobro, ti možda nešto skroz drugo radiš od mene, ali i to što ti radiš, obično je, sve i da jesi zaposlen u CERN-u. Samo su posledice malo drugačije. Mada sad kad razmislim, možda i ja nekome ovim svojim piskaranjem utičem na život, možda i ti tvojim velikim hadronskim kolajderom nešto promeniš. Možda tražeći tamnu materiju zapravo pronađeš svetlo.

5.
SVAKO JE KREATIVAN

Ne, nisam napisala da svako može biti kreativan, već da svako jeste kreativan. Ako si u skladu sa sobom, inspirisan si, kuvaš ručak potpuno predano, pronalaziš brilijantna rešenja za svakodnevne zadatke, rešavaš kompleksan matematički problem, nalaziš načine da bolje iskoristiš svoje vreme, imaš ideje za sledećih 15 tekstova na blogu. Ako nisi u skladu sa sobom – juče si dobio Nobelovu nagradu, a danas ne znaš ni da bekneš. Hej, ako si dobio Nobelovu nagradu, a čitaš ovo, svaka ti čast, ili si zombi Ivo Andrić, ili si nekim čudom naučio srpski i/ili komšijske mu jezike. Ne svodi se kreativnost samo na umetnost i narodnu radinost. Možeš biti kreativan i ako si u dubokoj meditaciji. Kreativnost nije delatnost, to je stanje bića. Svako je kreativan, ako je u skladu sa sobom.

6.
SVE JE U REDU

Uh, ovaj životni i konstantno-važeći životni princip mi je bilo najteže da prihvatim. Iskreno. Jednom prilikom mi je bilo mnogo teško u životu, i fizički i duševno i mentalno, uplašena, iz bolničkog kreveta sam poslala poruku jednoj meni beksrajno dragoj osobi da mi da neku afirmaciju koja će mi pomoći. Napisala mi je: Sve je u redu. Sadržala je ta poruka još nekoliko rečenica, ali sam samo ovu upamtila. U prvi mah sam pomislila kako je to jako daleko od onoga što u tom trenutku osećam. I bilo je. Jako daleko. Ipak, ponavljala sam u sebi to sve je u redu. Ne, nisam se sutra probudila preporođena, i prevalila sam popriličan put da stignem dovde, ali danas, kada su sve te teške stvari daleko iza mene, danas zaista razumem da je uvek sve u redu. I onda kada misliš da ništa nije, i da nikada više neće biti. Sve je u redu. Uvek. Sve je u redu. I duboko u tebi se nalazi izvor snage koje će ti pomoći da i te dane kada ti se čini da ništa nije u redu preživiš. I preporodićeš se. Šta god da se desi, sve je u redu. Stvarno, u redu je.

7.
SVE JE MOGUĆE

Sve je moguće, sem drvene furune, rekao bi vam sad moj brat. A ja ne bih bila ja kad ne bih na to dodala da je i drvena furuna moguća, samo jednokratno. Ja zaista verujem da je sve moguće, samo što ne mislim da je sve i neophodno. Da, moguće je klonirati ljude, mada mislim da nam to baš i nije neophodno. Moguće je i da postanemo besmrtni, ali valjda ovaj život o čijim principima ja ovde nešto mudrujem ima dovoljno mudrosti i sam, čim nam je ograničio vek trajanja. No, ono što je najbitnije oko ovog principa je da nema te stvari koju ne možete da ostvarite u životu. Jednostavno, sve je moguće, samo ako to dovoljno želite.

Kad kažem sve je moguće, mislim bukvalno sve, ali treba tu imati jednu stvar u vidu. Treba poći uvek od toga zašto želite nešto što želite. Delajte samo onda kada je ono zarad čega nešto želite neko dobro, ne mora to biti opšte dobro, ali postarajte se da nikome ne naudite ni direktno ni indirektno. Ako vi dobijete, recimo, neki posao, jer ste bolji kandidat od nekog drugog, taj drugi će sigurno biti poveđen, jer posao nije dobio, ali vi mu niste naudili. Ako pak dobijete posao iako znate da niste bolji kandidat, već ste recimo član neke partije, onda ne znam šta da vam kažem. Sve je moguće, pa i to da vam se to obije o glavu. A ako ste vi, recimo, bolji kandidat, a neko drugi umesto vas dobije neki posao, samo zato što je politički povezan, ne brinite, sasvim je moguće da ćete uskoro početi da pišete jedan genijalan blog.

8.
SVE JE TO ŽIVOT

Lagala bih kada bih rekla da nas u životu čekaju samo ruže i drugo mirisno cveće. Ipak, lagala bih i kada bih rekla da život ima drugu, tamnu stranu. U osnovi života nalazi se rast i obnavljanje. To je poenta života, nekad moraš i da porasteš. Nekad misliš, evo gotovo je, više se nikad neću oporaviti od ovog bola, pa ipak, obnoviš se.

Rast i promena

9.
NEKE ŽIVOTNE PRINCIPE MORAŠ SAM DA OTKRIJEŠ

Beskrajno hvala životu i principima prema kojima funkcioniše

Sonja,
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin‘: sofia movens

Advertisements

3 thoughts on “Devet životnih principa

  1. tashonlash kaže:

    Rizikujem da zvučim kao najgori obozavatelj. Zaista. No, kad pročitam neki tvoj tekst, sva zavibriram od miline. Cunjala sam po sajtu, čitala jedno, drugo, treće i sve me neka pozitiva oblije, bude mi nekako milo i drago, to pisanje koje curi kroz oči, lagano, a opet tako obuhvatno. I ovim principima ću se vraćati, kad mi bude mrak.

    • iamsonja kaže:

      Hvala ti. Mislim da je moj blogić upravo ispunio svrhu – tvojim čitanjem. Ima još jedan princip, koji nisam navela, ali sad je baš zgodno: slično se sličnome raduje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s