Čekati, ili ne?

Čekati se može svašta. Autobus, recimo. Povoljan vetar. Prava prilika. Može se čekati neko bolje vreme, neka velika revolucija. Može se i čekati hleb, u redu. Može se čekati i muškarac. Može se čekati i žena. Može se čekati i Godo. I Frodo. I Odisej.

Čekanje nije neka radnja, čekanje je stanje duha koje te obuzima jednako snažno poput čamotinje, samo što je čekanje za nijansu prijatnije, jer barem nešto čekaš. Može se i čamiti čekajući, ali to je ipak jedna druga priča…

Ipak, svi mi najčešće čekamo da se setimo sami sebe. Čekamo sebe. Strpljenje je velika životna lekcija, koja se po pravilu sporo uči.

Često kupim neku knjigu, pa je stavim na čekanje. U poslednje vreme i češće nego pre. Ne stižem da čitam. Da se razumemo, verovatno čitam mnogo više od prosečnog stanovnika Balkana, jer ceo dan nešto čituckam, ali sada vam govorim o čitanju sa velikim Č. Joooj, koliko ja volim da Čitam. To je čitav jedan mali ritual. Prvo moram da sredim  kuću, jer ako je nered ne mogu da se opustim, nešto će me u tom neredu odvući (moji su haosi uvek kreativni). Onda moram i sebe da uredim. Ima nečeg u tom Čitanju, pa moraš da se središ za isto, jednako pažljivo kao što se sređuješ sa momka, u prvih par meseci. Kad se konačno uredim za Čitanje (čitaj: obučem neku udobnu i meku odeću, sklonim kosu sa lica, najčešće kapom, da ja nosim kape po kući, i to uglavnom neke predratne, isprane i iscepane, nasleđene) – skuvam kafu ili čaj. Uglavnom to pijem kada čitam. Bude tu i neka voda ili neko ceđeno voće, ali to ne spada u Čitanje. A onda. Podignem noge, tj skupim ih u modifikovani tursko-srpsko-mađarski sed i Čitam. Čitam svašta – poeziju, ruske, irske, britanske, francuske klasike, neku savremenu bože-me-sakloni prozu i poeziju, znane mi i neznane autore. Ponekad čitam i stara pisma i spomenare, svoje i nasleđene. Nefilozofsku literaturu Čitam u fotelji, filozofsku za radnim stolom. Ponekad čitam i sopstveni blog, samo pssst…

Ali, rekoh, stvarno sve manje Čitam. Ipak, knjige kupujem, sporadično i mestimično, ili ih dobijam. U svakom slučaju taložim ih oko sebe, dok ne nađem vremena da ih unesem u sebe. Ili da sebe u njih unesem. Početkom ove godine sam nabavila nekoliko knjiga, među njima beše i Penelopa i ja. I čekala me je, strpljivo.
DSC_10576 copy

Odisej Halk je sasvim sigurno neki daleki rođak Sofie Movens. Šalim se malo, ali knjigu Penelopa i ja (Prometej, 2010) nije napisao nikakav Odisej, uz to i stranac, već izvesni Srđan Kovačević, o kojem se i ne zna mnogo, osim da nije ni pisac ni pesnik. Ja o poeziji ne volim mnogo da govorim, valjda zato što ne umem o tome nešto mudro da kažem. Ne umem čak ni da je naglas čitam. O poeziji je nekako najbolje ćutati. Poeziju je najbolje Ćutati. Poeziju volim da čitam tiho i sporo,  i volim da je još tiše i sporije pišem.
to je toNego, tvrdi taj Srđan Kovačević da nije ni pisac, ni pesnik, ali uz to tvrdi i ovo: „Penelopa je svaka žena koja je postigla da u sebi izjednači ono što jeste i ono što bi trebalo da bude. Koja, za razliku od muškarca, spava i budi se sa istinom da nam nije dato da znamo šta je konačna istina. Ona je otkrila put znanja, vatru i točak. Ona je svesna da poseduje sve kvalitete da bude papa, patrijarh ili dalaj-lama, zajedno ili pojedinačno, da može da vodi i da bude vođena. Ona upozorava da živimo u vremenu u kome je kriminal sve što traje duže od žvakaće gume i da zbog toga treba da težimo trajnosti i razumevanju. Otuda nešto što ona donosi i prenosi iz davnih vremena, simbolično, da svaka istina ili znanje koje počiva na interesu nema moć da razume i da nam je ukinuto naše sveto pravo na dosadu. Zbog toga, ova knjiga je moje lično priznanje, počast takvoj ženi, Penelopi, jer da nije nje, ne bi bilo Odiseja, ni ove knjige, ni svega ostalog što je učestvovalo u njenom stvaranju.“ (pročitajte više na ovoj adresi)

Biće da je taj Srđan neki filozof… U svakom slučaju, ako ste u mogućnosti pročitajte ovu simpatičnu, poetičnu knjižicu, ja sam je pronašla u knjižari zrenjaninske biblioteke.

A ako čekate nekog svog Odiseja ili Penelopu, koji, verujte mi, čekaju i vas, imate dve opcije: možete da se „bacite“ na neki ručni rad, pod uslovom da ste spremni da sve napravljeno kvarite i iznova pravite, a možete i da krenete u susret onome kojeg ili koju čekate. Samo, ako ne znate makar okvirno iz kog pravca vam taj neko ili to nešto što čekate dolazi, nemojte ni kretati na uzaludni put. Čekajte. Treba znati i čekati, sa tim velikim Č. I nije važno da li Čekaš u redu u pošti ili Čekaš onog pravog, važno je da Čekaš, s velikim Č. Nekad Čekati znati stajati, ili sedeti, misliti i ćutati. Nekad Čekati znači i uzeti neku knjigu u ruke. U svakom slučaju, o čekanju valja dobro promisliti, a rezultat promišljanja vredno je čekati.

I tako, malo po malo, neka se veza nazire između tog Čekanja i Čitanja, nisam još uvek sigurna kakva…

Za kraj, ima još nešto jednako blagotvorno kao Čekanje i Čitanje, a to je Čokolada… Ovoga puta, društvo u Čitanju su mi pravile  Pasha praline iz Adoré cube kolekcije, koje je moj Odisej dobio na poklon od jedne Penelope i njenog Odiseja, i rado ih podelio sa mnom, i jedna penasta kafa, gorČa.

Hvala na čitanju ❤

p.s. Nosite knjigu sa sobom uvek, nikad se ne zna da li ćete negde, nešto ili nekog morati da čekate!

 

*Tekst, fotografija i aranžmani: Sonja Antonić // sofiamovens.com
Ukoliko vam se tekst dopao obavezno ga lajkujte na Fejsu i preporučite prijateljima

Sonja,
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin‘: sofia movens

 

Advertisements

4 thoughts on “Čekati, ili ne?

  1. tashonlash kaže:

    Uh, ja se zaljubih u ovaj tekst. Toliko za sada, a Penelopu ću kupiti već vidim da će mi praviti društvo. Knjige, takođe, taložim, kupujem, stavljam na čekanje, pa čitam.

    • iamsonja kaže:

      Pročitala sam onaj tvoj tekst o džavlu, i sad ne mogu da smislim nikakav smislen komentar. Ni o tom tvom tekstu, ni o činjenici da si očigledno nasledio kontigent knjiga kojeg se ni džavo ne bi postideo 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s