Umete li da se dosađujete?

Dosadiše mi oni naslovi koji vas navode da kliknete na link. Svaki je postao takav pa je sad svaki i nezanimljiv. Ipak, i sama klikćem na te naslove, čak i one što udaraju najniže, što obećavaju plakanje. Ponekad. Ali bude nekad i neki zanimljiv naslov…

To da naslovi umeju da budu itekako zanimljivi, potvrdila mi je knjiga koju sam potpuno neočekivano dobila od jedne drage osobe iz Amerike. Iako se nisam ni potrudila da saznam šta je autor po struci, ja sam je proglasila filozofskom. S obzirom da se u uvodu poziva na mnogobrojne filozofske stavove o dosadi, knjiga je definitivno filozofska, za autora ne znam. I ta meni draga osoba je filozof. Filozofkinja.

Ennui to Go // photo: sofiamovens.com / sonja antonić

Ennui to Go & preslatke minis sa morskom solju i bademom // photo: sofiamovens.com / sonja antonić

Naravno, na naslovnoj strani knjige ne nalazi se ništa poput onoga: Počeo je da se dosađuje, nećete verovati šta mu se onda dogodilo, ali je mene Ennui to Go, the Art of Boredom (Čamotinja za poneti (psuje me Milka Canić zbog ovog „za poneti“, osećam), umetnost dosađivanja) potpuno opčinio. Knjiga je u moje ruke stigla pre nekoliko dana i od tada smo nerazdvojne, nosim je svuda sa sa sobom.

 

Stvar na koju sam se odmah upecala je ta reč ennui (čita se ahn wee, po srpski nešto između anvi i anui). Priznajem, propustila sam tu reč engleskog jezika, ali sasvim odlično znam šta ta reč predstavlja. Kod nas se prevodi kao čamotinja, ali meni to nekako previše arhaično zvuči. Ennui je osećanje modernijeg porekla, proističe iz  građanskog samozadovoljstva i prosvetiteljskog izobilja. Hm, ili obrnuto?

Ennui // photo: sofiamovens.com / sonja antonić

Ennui // photo: sofiamovens.com / sonja antonić

Bilo kako bilo, ennui je nešto što ste sigurno osetili u svom životu, to je ona neizlečiva dosada, koju ne možete oterati bacanjem pogleda na omiljenu vam seriju, kuvanjem pekmeza, štrikanjem, čitanjem novina, višesatnim igranjem GTA. Neee, ta čamotinja se uvuče u kosti i ni makac. Čučne u vas i ćuti. Ne znate šta smera jer se čak ni glasom ne oglasi. To nije depresija, depresija je kad još i smislite šta biste hteli da uradite, samo nemate volje za to. Kad je čamotinja po sredi, nestaju i ideje, nestaje sve i ostane praznina. Vi u suštini možete i da se krećete i da se bavite stvarima, ali mehanički.

Dosada je gubitak sposobnosti čuđenja, divljenja prema misteriji života i dubokom poštovanju prema životu“ Rollo May (Ennui to Go, the Art of Boredom, Sasquatch Books, Seattle, 2005, str. 6, prev. S.Antonić)

Treba tu napraviti još jednu razliku. Ilustrovaću je primerom. Od kada znam za sebe, ja sam često imala naviku da sednem (ili legnem) i ćutim. Ništa drugo, samo ćutim. Ali to nije bila neka mračna tišina, to je bilo pravo malo radosno tihovanje. I moja mama, kad bi me ugledala kako sedim tako tiha, rekla bi mi nešto poput ovoga: „No, šta je Sonjika? Meditiraš?“ Međutim, ta se moja navika sve češće gubila kako sam odrastala, sve sam manje „meditirala“, a sve više slušala muziku, gledala serije, telefonirala, učila, mučila… Potreba za tim prokletim nervnim nadražajima u vidu kratkrotrajne zabave ušla je u mene neprimetno. A sve to brzo dosadi. Iz te dosade može svašta da se izrodi. Dokon je um đavolje igralište. Srećom, moji poroci su se svodili na neke bezazlene stvari, ali znam ljude koji su iz dosade posegli za malo većim problemima. Odlutah sad, ali poenta mi beše da to što ne radite ništa ne znači nužno da se zapali u čamotinju duha. Naprotiv, danas je sve više onih koji trčkaraju okolo, obavljaju stvari, „bitni“ su, ali prazni. Poslednje godine prošlog veka obeležile su reči poput produktivnosti i organizacije. Hej, ja prva vučem stalno neki planer sa sobom u koju nikad ništa ne pišem, ili pišem samo da bih sebe ubedila da vredim. Jer vrediš onoliko koliko u jednom danu uradiš, zar ne?!?

Naravno da ne. Možeš ceo dan da presediš, ali ako si miran i radostan u tom sedenju, učinio si za taj dan dosta, mnogo više nego da si trčkarao okolo da bi drugima pokazao kako si zauzet i važan. Ne negujte čamotinju u svom životu i budite uvek na oprezu, ta se boljka krije u vašim najproduktivnijim danima. Neka vam prisutnost bude bitnija od produktivnosti. I da znate, poslednjih dana često uhvatim sebe kako sedim i ćutim, mirna i tiha. A moja mama me i dalje pita: „No, šta je? Meditiraš?“ Osmehnem se i kažem: „Da :)“

A što se knjige tiče, to nije jedna od onih  koju pročitate u jednom dahu. To je knjiga koja stalno nosate sa sobom i čituckate je nepretenciozno. U njoj su sabrane misli i komentari o dosadi i čamotinji znanih vam i neznanih autora i mislilaca.

Mene čamotinja uhvati u onim danima kad danima pada neka neromatična kiša ili kada duva vetar. Ipak, jedan me je citat trgnuo iz klimatskog dremeža:

Živeo sam u oblastima sa blagom klimom, ali me je to smorilo do daske. Više volim raznovrsno vreme nego umerenu klimu.“ John Steinbeck (Ennui to Go, the Art of Boredom, Sasquatch Books, Seattle, 2005, str. 98, veoma slobodno prevela S.Antonić)

U tom nekom smislu shvatite i čamotinju – bilo bi dosadno da ponekad nije dosadno.

Hvala ti na čitanju ovog teksta, dobro biće ljudsko!

 

Beskrajno hvala životu ❤
Sonja,
facebook: sofiamovens
twitter: @i_am_sonja
youtube: sofia movens
bloglovin‘: sofia movens

Advertisements

One thought on “Umete li da se dosađujete?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s