Privatna i mala novogodišnja rezolucija

Prošle godine sam odlučila da ću o novoj godini misliti nakon Nove godine. Nisam baš planirala da će mi trebati deset dana da se upustim u razmišljanje, ali u životu ne ide baš sve uvek po planu… Posebno ako se opustite. Zašto onda uopšte nešto planirati?

Čovek je vremenito biće, konačno, a to što je vremeski omeđen daje mu ujedno i mogućnost i obavezu da o toj svojoj vremenitosti razmišlja, pa tako može odlutati u sebe i svoju prošlost ili planirati sebe i svoju budućnost. Kada pogledamo svet ovih dana, sve deluje blago rečeno besmisleno pa se može pojaviti i pitanje zašto uopšte nešto i planirati kad svakog časa sve može da se promeni. Preko noći ili preko dana… Zašto? Zato što čovek ne može a da ne planira sopstveni život.

Kada pravim planove za sledeću, odnosno od ove godine za datu godinu, jedna od bitnijih stavki jeste učenje. Barem nekoliko crtica na mom spisku stvari koje želim da ostvarim tiču se učenja, ne nužno u tradicionalnoj formi. Jedna od bitnijih stvari koje sam o tom planiranju naučila jeste i to da ne morate baš da podelite sa svakim šta je to što vam duša ište i šta planirate da ostvarite u životu. Nekome taj pritisak izrečenog i godi, motiviše da ono što je zacrtao i ostvari, jer je rekao da će tako biti. Ja.. Ja sam totalni bon vivant kod tih stvari. Meni ako se nešto ne radi, to jednostavno neće biti urađeno. Ja ne verujem u motivaciju, ja verujem u inspiraciju. To nipošto ne znači da ću od nečega odustati jer je naporno i teško ili zato što mi treba mnogo vremena za to, itd… Ne, meni je jedini kriterijum da li ću nešto uraditi ili ne to kako se osećam. Mada, nekad i ja ne poslušam sebe, ali i to je ljudski.

Stoga i kada zapisujem te novogodišnje rezolucije, ja uvek ostavim prostora da se predomislim. Moraš ovo, moraš ono, ma ne moram ja ništa. Ne moraš ni ti. Uglavnom sami sebi postavljamo ciljeve koje zapravo i ne želimo da ostvarimo, molimo boga, Boga, ili nekog superheroja, da ih ne ostvarimo. Nekad jednostavno nismo spremni da nešto uradimo. Ono što mogu da potvrdim i dokažem je to da kada se nešto što želite ne dogodi – to je zato što vam se nešto bolje kuva u univerzumovom loncu. Na vama je da li ćete da kukate nad sudbinom gorkom ili da radoznalo ispitate šta je to bolje što vas možda čeka…

Neke svoje privatne i male rezolucije ću ostaviti po strani, samoj sebi da se s njima bakćem, ali ću vama reći jedno: ja sam odlučila da ove godine budem čovek. Da budem preciznija odlučila sam da budem ljud. Prošla godina mi je jedna od najluđih do sad i najkatarzivnijih do sad, pisala sam već o tome, i nekako sam nesvesno postala čovek, a ove godine ću svesno to nastaviti da budem. Za mene to biti čovek znači svašta, ali pre svega označava jedno prepuštanje i opuštanje. Kad pomisliim kakve se sve stavke mogu naći i kakve su se i kod mene nalazile u prethodnim novogodišnjim rezolucijama, od onih koje se tiču stanja duha i tela, preko ostavljanja pušenja, do onih koje se tiču nekih fiksnih i neodrživih planova, pa nije ni čudno što godinama neke jednostavne stvari nisam uspela da sprovedem u delo. Ono što me još više čudi je što sam neke od planova ostvarila kada sam se najmanje nadala, i to bez mnogo ličnog truda i prekomerne sile.

Probajte za promenu da poželite sebi nešto što nikad niste, recimo da zavolite svoje telo BEZ OBZIRA u kakvom je stanju, da odustanete od preambicioznih i suludih planova i da se jednostavno opustite. Probajte da budete ono što jeste, a jeste čovek, a čovek je svašta, čovek je i debeo, i pogrbljen, i tužan, i nezaposlen. Mi svi pokušavamo da stignemo negde mrzeći ono gde smo trenutno i onda uporno tapkamo u mestu. I sve brže i brže i brže trčimo u tom istom mestu. Blesavo je, zar ne?

Promenite nešto, umesto da trčite na onoj spravi za trčanje u zagušljivoj teretani sa slušalicama u ušima i pokretnim slikama na ekranu ispred očiju, probajte da trčite u nekom predivnom parku, pa šta ako je hladno. I hladnoća je za ljude. Trčite zbog trčanja, a ne zbog tuđih pogleda i pohvala i osuda. Učite zbog znanja, a ne zbog diploma. Zanemarite činjenicu da treba da zategnete telo do leta i izađite u neki klub i plešite, plešite dok vam se ne zavrti u glavi i dok u potpunosti ne prestantete da se stidite. Plešite i pevajte. Ako vam se plače plačite. Ako vam se smeje, smejte se. Ako vam se i plače i smeje u isto vreme, onda plačite i smejte se. Ako se plašite da uđete u lift, onda idite stepenicama, ako ste spremni da se sa strahom suočite onda uđite u lift i plačite i smejte se u isto vreme.

Uzmite papir i zapišite šta je ono što stvarno, stvarno, stvarno želite da uradite ove godine. I batalite sve ono što „morate“ da uradite. Ne morate vi ništa. Ne moram ni ja. Eto, ja odoh sad da ispitujem dubine svoje duše u potrazi za onim što je veseli, a vama preporučujem isto. Možda za sledeći tekst pripremim nešto na tu temu, a možda i ne. I sad, kad razmislim, kada sam prošle godine planirala i osmišljavala sofiamovens.com blog, on je skroz drugačije izgledao u mojoj glavi, bio je daleko manje privatan i verovatno daleko manje otvoren. Nije ispalo kao što je bilo planirano, ali da ga nisam barem nekako isplanirala ne bi ga verovatno ni bilo. Tako da je zaključak ovog teksta to da svakako treba da planirate 2015. ali da istovremeno ostanete otvoreni da se ona sama uredi na najbolji mogući način.planer 2015

U svakom slučaju, ja vam želim sve najbolje i želim vam da se radujete. Ako imate neki ozbiljan životni problem, želim vam da ga rešite, ako je generalno sve okej onda vam želim da tako i ostane. Otkrijte šta je ono što vas raduje, ali i šta je ono što vas plaši, zašto da ne. Moj život odavno čine male stvari, velike lekcije i veliki ljudi. Moji heroji su ljudi posve obični, ali su im dela i životi neobični. Pojednostavite život i okružite se onima koje lako volite i koje jedva čekate da vidite i čujete, ali ostanite otvoreni za sve. Dopustite sebi ove godine da sve emocije osetite i izrazite. Ja ću vam i ove godine pisati, a vi čitajte, i slobodno izrazite svoje mišljenje!

p.s. I ako ste baš jako ljuti na nekoga, izrazite svoje mišljenje, samo vodite računa da izvesne stvari smrde još više ako ih čačkate, pa je možda bolje da odete na trčanje i tako se besa rešite.

Advertisements

2 thoughts on “Privatna i mala novogodišnja rezolucija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s