Privatna i mala ovogodišnja revolucija

Krajem decembra, već više od decenije, volim da se osvrnem i pogledam kako mi je izgledala godina. Prestala sam da vodim dnevnike još onomad, jer sam shvatila da čitajući ih više nisam sigurna da li se nečega sećam zato što mi je zaista bilo važno ili zato što sam događaj zabeležila.

A i teško je gledati u budućnost očima punim prošlosti.

No, osvrnuću se sada na ovu 2014., kojoj sam beskrajno zahvalna jer mi se dogodila i to iz više razloga.
Prvo, ako bih trebala da odaberem neku reč koja je obeležila ovu godinu ta reč bih svakako bila pomirenje. Za ovom bi rame uz rame mogla da se nađe i reč poravnanje. Neke kosmičko-karmičke stvari su se ove godine izravnale i neki dragi ljudi mi se vratiše u život. Npr., vratih se prva ja samoj sebi. Tiho i bez mnogo pompe ušuškala se samoj sebi u krilo i sad tako grlim samu sebe grleći se samom sobom. A između mene i mene, u tom zagrljaju, je toliko dragih ljudi i mislim da svi osećaju istinsku radost i tu čistu ljubav. Evo i tebi malo, da te greje…
Drugo, kada bi me neko pitao da li sam ponosna na sebe u ovoj godini, mislim da bih možda po prvi put u životu bez-da-mi-bude-neprijatno mogla da kažem: da, jesam, ponosna sam na samu sebe. Ne zato što sam uradila neke velike stvari ove godine, a jesam i to, nego zato što sam skupila hrabrosti i pored svih svojih mana i životnih propusta ipak smogla snage da budem ono što jesam. Rizikovala sam. I pobedila. Sebe, naravno.

Bila sam ponosna i na čitavu naciju u onim majskim poplavama. Plakala sam, da, ali bila sam i ponosna i presrećna jer smo skromni, solidarni i jednostavno ljudi. Posebno neki koji su tu oko mene. Kada bi svi samo malo, samo malo…uradili bi tako mnogo…
Ponosna sam na sve moje ljude. Ljude s kojima je ove godine bilo toliko momenata da zaista ne znam odakle da krenem i šta da odaberem. Na moje ljude koji svoje vere, nacije, seksualna opredeljenja i rodno-polnu pripadnost, nedaće i uspehe nose najbolje što mogu. Kad ukapirate da svi u stvari samo pokušavamo da budemo voljeni i da volimo, i kada baš TI ukapiraš da baš TI treba da pružiš ljubav nekome koga svi hejtuju i kude jer je (zamisli!) drugačiji, tada će sve doći na svoje. Za ljubav, razumevanje i prihvatanje treba hrabrost, za hejt ti treba par psovki i tri naivna da se slože sa tobom.
Mislim da su mi ovu godinu obeležili ljudi i sve ono što ti se (sa) ljudima može desiti. Čoveku se stvarno može desiti svašta, ali ovi oko mene su sve neke ljudine pa na nogama sve to podnesu. O, bilo je tu i momenata u kojima sam za neke ljude zaista pomislila da su neljudi, ali mi se čini da sam i tad uspela da ostanem čovek. Čovek pogreši, desi se. Neljud to nikada neće priznati.
Najvećim uspehom ove godine smatram činejnicu da se još uvek nisam učlanila ni u jednu partiju. Iskreno, nisam sigurna da bi mene neka partija primila, a i ako bi me primili već na prvom sastanku bi neko leteo napolje. Ili oni ili ja. Vidite da je jako lako baciti prethodno pomenuti hejt i kritikovati…
Drago mi je da je veliki broj ljudi sa mnom podelio sopstvene privatne velike i male radosti, bilo je tu i par novih ljudskih i drugih bića i par novih adresa i par novih diploma i par novih cipela, pantalona i džempera. Radovala sam se sa njima kao da se sve to njihovo meni dešava. A i oni su se isto tako radovali sa mnom mojim dobrim vestima. Bilo je dana i kad smo se tešili, plakali i smirivali, naravno, jer i to je život.
I tako, sve u svemu jedna čudna godina, puna kontrasta i nekog neobjašnjivog svetla i u najmračnijim danima. Mom životu se dogodila revolucija, jedna posve romantična. Vlast moći je oslabila i čista ljubav je prisutna. I priznajem da sam za jednog nezaposlenog prosvetnog radnika ove godine sasvim solidno zaradila… Hvala.
Zahvalna svim dragim bićima na svim radostima, tugama, tekstovima, komentarima, ispravkama i kritikama, zahvalna svemu čemu su me ove godine naučili. Zahvalna medijima što su i oni ponešto od stvari koje sam uradila ove godine ispratili, pa tako i ovaj mladi blog. Zahvalna i tebi, što čitaš ovaj tekst.
Ova godina mi je dala mnogo, a kada je ponešto i uzela naučila me je da ako je ljubav bezuslovna onda je vanvremenska i vanprostorna. Najviše ona kereća.

Kad si dobar samom sebi, dobar si i drugima, a onda ti lako može biti i srećna Nova godina!

A u Novoj godini stiže tekst na temu novogodišnje rezolucije, do tada pribeležite neke svoje privatne i male ovogodišnje revolucije.. 😉

Sonja Antonić

 

Advertisements

3 thoughts on “Privatna i mala ovogodišnja revolucija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s