Ništa, nepokretni pokretač & all that jazz

Ovih dana uglavnom posmatram svet oko sebe. Ne zato što je preterano zanimljiv, već da bih malo skrenula pogled sa onog iznutra. A iznutra neka praznina, neko ništa. Valjda kad predugo tamburaš po svakodnevici i trivijalnom, mora nešto da te trgne i podseti da si smrtno biće, a smrt je, naravno, onoliko strašna. Barem je to kod nas filozofa tako, mada Hajdeger tvrdi da je to kod svih ljudi tako.

Samo, to ništa, koje svi nosimo u sebi, nije neko ćutljivo ništa, koje čuči unutar nas i ne radi ništa. Nee, to ništa je jedno jezivo, podmuklo ništa, rupa u koju istovremeno nikako da upadneš i iz koje nikako da izađeš. Doduše, to ništa možda i ćuti, ali ako predugo gledaš u tom pravcu ne možeš a da ne počneš da urlaš. I nije to urlanje problem, nego to čekanje, čekanje da se skupi neka snaga u nama, pa da ništa zamenimo urlanjem.

Ranije, mislila sam da su ti užasi gledanja u ništa nešto najgore što vam se može dogoditi, a onda, zaista zahvaljujući filozofiji, sam shvatila da je i to sastavni deo života, i to vrlo vredan.  Ne kažem da treba biti mračan, depresivan, anksiozan, već da ako si čovek ne možeš da povremeno ne budeš mračan, depresivan, anksiozan. Jer, sa jedne strane veoma si svestan svoje konačnosti, pritom pojma nemaš kako će sve to izgledati na kraju, nego si još i jedino živo biće koje je svesno toga. Mislim, ti i svi drugi ljudi, osim ako i lemuri nemaju svest o tome.

I realno nije baš lepo kad si u tim nekim stanjima zabrinutosti, nesigurnosti, straha i gledanja u to ništa. I možeš da se što pre okreneš i zabaviš nekim trivijalnim stvarima, možeš, ali ne uvek. E u tim danima kada ti ništa ne pomaže, kad baš ne možeš da se iščupaš, kad nema te serije, te čokolade niti te rečenice koja bi ti skrenula misli, tad imaš šansu da nešto i promeniš…time što nećeš raditi ništa, već jednostavno biti. Kad ti se ništa ukaže u svom punom mraku, onda imaš šansu da budeš u punom sjaju. Ali ne da budeš nešto, već jednostavno da budeš. Da postojiš oslobođen od svih onih predznaka kojima štitiš sebe od tog ništa. Kad je ništa već tu, nemaš šta da izgubiš.

I ako preguraš par dana ne preduzimajući ništa da pribegneš dobro znanim mehanizmima odbrane, već da mirno posmatraš sebe u tom strahu od ništa, onda počnu da se dešavaju mala čuda. Gluposti i sitnice koje, barem meni, toliko mnogo znače. Ustaneš jedno jutro, nekako ti je malo lakše. Okreneš se, vidiš da si ipak mogao nešto što si mislio da ne možeš. Skuvaš kafu. Lepa ti je. Sine sunce. Nađeš dinar na ulici. Ubaciš ih mnogo više nekom pijanom prosjaku na ulici i raduješ se jer ti je iskreno rekao hvala.

Nekako si miran, fokusiran. Zahvalan. Dišeš. Dišeš. Pišeš. Slušaš.

I nekako uvidiš svu magiju života i misliš se kako mora postojati taj nepokretni pokretač koji je stvorio najbolji od svih mogućih svetova. Jer kako drugačije da objasniš sebi da na TV-u ide film koji si baš hteo da gledaš, da ti je zazvonio telefon baš u trenutku kad si pomislio na osobu koja te zove  i da je sunčano jer si ti tako hteo.

I pogledaš svet oko sebe, vidiš sve te ljude i ako si spreman videćeš koliko su zanimljivi, koliko predivnih stvari rade. Kako se plaše i kako su hrabri. Kako stvaraju iako bi možda i rušili. Kako stvaraju iako im je sve srušeno. Kako se svađaju i vole. Kako se plaše da vole. Kako se ne plaše da vole. Vidiš ih i voliš ih onako čisto i jednostavno, baš kao da si bog. I moliš se, iako si filozof, nekom svom malom tajnom nepokretnom pokretaču da sve sredi. I ono što ti ne možeš.

Normalno je da se plašiš. Normalno je da si tužan. Normalno je da si nervozan i zabrinut. Al’, normalno, i to će proći, samo se opusti.

I tako ja gledam svet oko sebe da ne bih gledala u to ništa i shvatim da je to čega se plašim jedno obično ništa. I onda vidim svee.

 

Sonja Antonić

cytwombly

Cy Twombly, Hero and Leander, 1985

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s