Autentičnost i samopoštovanje

Postoje stvari koje jednostavno ne možemo da biramo. Momenat u kojem ćemo se roditi, roditelje, šta ćemo jesti, piti, oblačiti u prvim mesecima svog života, ponekad i u prvih nekoliko godina. Uz minimalne korekcije nemogućnost izbora u ovim situacijama je razumljiva i opravdana. Međutim, često smo svedoci da i u zrelom dobu ne biramo svoj život, ljude sa kojim ga delimo, hranu koju jedemo, fakultete koje upisujemo, kreme, automobile, garderobu i knjige koje kupujemo,  itd. Nekada su nam ovi izbori direktno nametnuti, a ponekad suptilno i neprimetno. Postoje društva u kojima ne možemo da biramo ni osobu sa kojom želimo da delimo život, ali i u naizgled apsolutno slobodnim društvima pritisci ove vrste vrebaju sa svih strana, samo u jednom prefinjenijoj građanskoj formi. Malograđanskoj.

Iako je potreba za prihvatanjem i uklapanjem u osnovi jedna prirodna ljudska potreba, ona gubi svoj smisao ako ispunjenje ovih potreba vodi u delimičan ili potpuni gubitak sebe. Razlozi za ovakvu vrstu ponašanja mogu biti različiti, i najčešće su povezani sa našom nemogućnošću da se suočimo sa autoritativnim ličnostima u svom životu i društvu, strahu od neuspeha, osude, nedostatka lične želje, i tome slično.

Filozof će vam rado objasniti važnost autentičnosti i zdrave doze samopoštovanja, iako i većina filozofa ima problema upravo sa ovim karakteristikama ličnosti. No, pre svega šta to znači biti autentičan? U osnovi to znači biti svoj, postati ono što zapravo jesi, po uzoru na samog sebe. Biti autentičan znači osvestiti i uspostaviti sopstveni sistem vrednosti, ispravnog i lepog, bitnog i nebitnog. Biti autentičan znači biti jedinstven, ali pre svega znači biti ljudsko biće.

U tom smislu, biti autentičan ne mora nužno da znači napuštanje svega naučenog, tradicije, već prepoznavanje onih kvaliteta koje smo možda i usvojili, ali koji su u potpunom saglasju sa našim istinskim sopstvom. Iako nas često ono čemu smo naučeni sputava, sami smo češće skloniji da a priori osudimo sve što smo naučili od dragih ljudi ili zajednice. Autentičnost jeste i nekakva mera između prihvatanja date stvarnosti i izražavanja sebe, kreiranja jedne lične stvarnosti.

Autentična osoba, osoba koja je prepoznala sebe, ima zdravu dozu poštovanja prema sebi, ona sebi dozvoljava da bude ono što jeste, ali isto to pravo garantuje i drugome. Ne smatra da je druge osobe ugrožavaju onim što jesu, pod uslovom da su i druge osobe dostigle izvestan nivo autentičnosti.

Autentičnost nema mnogo veze sa ostvarenošču, iako autentičnim osobama dosta toga polazi za rukom, one daleko više teže procesu stvaranja, nego rezultatu stvaranja. Autentična osoba je u potrazi za smislom, ne za ambicijom.

Međutim, svet u kojem živimo danas od nas zahteva da ispunimo izvesne norme koje retko ispitujemo: završi fakultet, udaj se/oženi pre tridesete, pronađi stalan posao. Ili: preseli se negde, tamo je bolje. Ili: ostani ovde, šta ćeš tamo. Ove „propisane“ norme u velikoj meri zavise od sredine u kojoj se nalazimo, ali već i najprostija analiza pokazuje da su ove norme proizvoljne i održive su samo dok ih prihvatamo bez mnogo refleksije.

Ukoliko se usudite da ispitate upravo te zadate norme, uz samo malo mentalnog napora i par iskrenih razgovora sa samim sobom, vrlo brzo ćete stići u polje autentičnosti. Prepoznaćete šta je ono što zaista želite da ostvarite, a šta je ono što bi „bilo dobro da“ ostvarite. Nažalost, ovaj proces autentikacije ne prolazi uvek baš glatko pa možete doći u sukob sa onima koji su vam norme zadali, ali i ovde uz malo mentalnog napora i par iskrenih razgovora možete stići u polje autentičnih odnosa sa drugima i sobom.

Autentičnost i samopoštovanje nisu nešto što što nam dolazi spolja, već upravo iznutra, te nemojte pokušavati da nađete odgovor na pitanja o tome ko ste i šta želite izvan sebe. Način na koji ćete stići do sebe je potpuno individualna stvar, ali nekad je sasvim dovoljno da u potpunosti ućutite, jer vaše istinsko ja vrlo verovatno toliko glasno galami unutar vas, da su šanse da promašite unutrašnji glas male. Što ste dalje od sebe, taj glas je glasniji.

Biti autentičan ne znači biti idealan, već u potpunosti upoznat sa samim sobom. Na neki način ova vrsta egzistiranja podrazumeva prihvatanje svih onih događaja, ličnih osobina, karakteristika i spoznaja koje su nam na prvi pogled neprihvatljive i kojih se donekle i sramimo. Biti autentičan znači biti hrabar i otvoren.

To da li ste zaista autentični znate samo vi, ali i najmanji napor da istinski izrazite sebe unosi vidljivo poboljšanje u život. Težite sebi, a ne stvarima, titulama i pseudosnovima koji baš i nisu ono o čemu sanja vaša duša.

 

Advertisements

2 thoughts on “Autentičnost i samopoštovanje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s