Ono kad si sav svoj

U pokušaju da budemo srećni trudimo se da druge ne učinimo nesrećnim i na pola puta izgubimo sopstveni kompas vrednosti.“

 

Kroz život često hodamo uspravni, ali uspavani, prihvatajući tuđe stavove i oslanjajući se na njih kao na izvorno svoje. Retki su oni koji se usude da istraže sopstvene vrednosne stavove i sisteme. Sa jedne strane, složićemo se sa Aristotelom, čovek jeste društvena životinja, on ne može pobeći od svoje zajednice i deo uverenja i stavova koje možemo nazvati autentično našim jesu uslovljeni zajednicom u kojoj na bilo koji način pripadamo. Tačno je i to da su naši vrednosni stavovi delimično iskustveno uslovljeni, odnosno da iskustvom stižemo do nekakvih vrednosnih preferenci – od hrane koju volimo da jedemo, preko stvari koje su nam udobne, do reči koje nas povređuju i činova koje smatramo dobrim ili lošim.

 

Međutim, može se dogoditi da ono što mi osećamo kao istinsko dobro i ispravno zajednica ne prepoznaje kao takvo, ili obrnuto, zajednica može osuđivati nešto što izvorno baš i nije tako pogrešno. Autentična ličnost nije ličnost koja je u konstantnom sukobu sa okolinom i zajednicom, niti je ličnost koja je slepi pratilac zapovesti. Autentična ličnost je ličnost koja teži jednom sopstvenom sistemu vrednosti, neprestano ispitujući stavove zajednice, ali i sopstvene.

 

Iako se često može čuti da se ličnost ne rađa kao autentična, već to postaje, ovome treba dodati i sledeće: kada jednom postane autentična, ličnost to ne ostaje zauvek. Autentičnost nije ideal, vrh brda koji se jednom zauvek osvoji, već jedan sizifovski poduhvat. Jednako je teško biti apsolutno autentičan koliko i zauvek ostati na vrhu nekog brda. To biti znači više ne biti.

 

Autentična osoba nije savršena, to nije osoba koja je rešila sve svoje probleme i popunila sve praznine svoje duše. Autentična osoba nije osoba bez slabosti. Karakteristike ličnosti koje danas najčešće nazivamo slabostima su često nešto što nas čini onakvima kakvi istinski jesmo. Iako je imperativ savremenog doba postalo upravo jačanje ovih slabih tačaka, te menjanje ličnosti i sopstva, ne smemo izgubiti iz vida da nas ponekad te naše slabe tačke čini najautentičnijim – najbliže smo sebi kada prepoznamo svoje slabosti i u potpunosti ih prihvatimo. Naravno, mi ne moramo voleti činjenicu da se lako rasplačemo, ali moramo voleti sebe iako smo skloni tome da se lako rasplačemo. Sa druge strane, činjenica da smo prerasli neku svoju slabost izvor je snage i samosvesti koju ne bismo imali da isprva nismo bili slabi tamo gde jesmo.

 

Autentična ličnost okrenuta je sebi, neautentična ličnost okrenuta je drugima. Problem nastaje upravo kada od drugih tražimo potvrdu i razumevanje za sve aspekte naše ličnosti. Iako će drugi često biti blagonaklonjeni prema nama i pružati podršku bez obzira na sve, neretko ćemo naići na osudu i negaciju. Pokušavajući da zadržimo pozitivne aspekte oslanjanja na mišljenje drugih a negativne svedemo na minimum, skloni smo da neprirodno menjamo sopstvenu ličnost. Ovo nas često navodi da postanemo nešto što što nismo, da bismo bili nešto što neko drugi misli da treba da budemo. U pokušaju da budemo srećni trudimo se da druge ne učinimo nesrećnim i na pola puta izgubimo sopstveni kompas vrednosti. A kada nismo baš sasvim svoji ne možemo  biti ni istinski srećni.

 

Za ličnosti koje su sklone traženju samopotvrde u drugima (a takvi smo manje-više svi) prelazak sa jednog neosvešćenog na jedan autentičan sistem vrednosti može biti bolan, ali je itekako „isplativ“, jer osim što se konačno usklađujete sa samim sobom, ujedno i prestajete da potvrdu i sopstvenu vrednost tražite u drugima, te prekidate taj začarani krug. Narodski rečeno – postajete svoj čovek. Ova vrsta osamostaljenja često donosi i neophodnost osamostaljenja u drugim oblastima života (ekonomskoj – zarađujete sami za sopstvene potrebe, prostornoj – iseljavate se iz roditeljskog doma, grada, zemlje, kontinenta). Nije to nužno uslovljeno, ne morate se vi maknuti ni metar a, ipak, postići vrednosnu osamostaljenost. Često se može dogoditi i da shvatite da su vaši stavovi u priličnom skladu sa vašim okolnim svetom.

beautiful butterflies

Naravno, usklađenost sa samim sobom podrazumeva i usklađenost sa drugima, te ni u kom slučaju ne biste smeli na štetu drugoga da postanete ono što jeste, ali sa druge strane vi ne možete kontrolisati kako će se neko drugi osećati, reagovati ili šta će neko drugi biti. Ukoliko je vaša usklađenost rezultat jedne čiste namere, istinskog traganja za dobrim i poštenog rada na sebi, ne biste trebali mnogo da brinete o reakcijama drugih. Najčešće, reakcije drugih se usklade sa vama, pa sve prođe nekako glatko. A i ako ne prođe baš tako glatko, ako drugi ljudi ne mogu da prihvate ono što vi zaista jeste, onda morate da usvojite jedan novi stav: ponekad je potrebno da se napravi malo mesta da bi vaša autentična ličnost mogla da se razvije.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s